Izvor: B92, 22.Apr.2012, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada treba raskinuti vezu?

Neke veze su nepopravljivo narušene pa razgovor ili terapija ne mogu da pomognu ponovnom uspostavljanju harmoničnog odnosa.

Stalni sukobi znak su da je raskid jedini izlaz.

Ponekad u odnosima sa drugim ljudima izgubimo volju za razgovorima, pregovorima, čak i svađom. Osećamo samo teskobu, prazninu i neugodnost. Kad su odnosi toliko zatrovani – bez obzira da li je reč o prijateljima, nadređenima ili partneru, raskid i odlazak mogao bi biti najbolje rešenje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Iako će već i pomisao na to izazvati osećaj krivice, možda je vreme da odemo iz veze koja u nama izaziva samo patnju i sprečava nas da normalno funkcionišemo.

Odlazak i raskid neke veze nikad nije lak, potrebno je mnogo snage i odlučnosti da se život opet izgradi i otkrije vlastiti identitet izvan te veze. Ali ostati u lošoj vezi znači da osobi, sa kojom više ne možemo da funkcionišemo, dopustimo da nas guši, maltretira ili zlostavlja.

Najveća zamka: osećaj krivice

Razum, razgovor, saosećanje, strpljivost, čak ni ljubav ponekad, na žalost, nisu dovoljni da bi neka veza trajala zauvek. Kad iscrpimo sve mogućnosti, a veza i dalje ne štima, moramo da učinimo sledeći korak. Razgovor sa stručnjakom u takvim situacijama nam može pomoći da progledamo i proniknemo u to šta nas sprečava da odemo.

Kad pomislimo na beg, većina nas taj pojam vezuje uz fizičku opasnost koja nam preti od nepoznatog napadača. Suočeni sa izazovom, imamo tri mogućnosti: da se borimo, pobegnemo ili čekamo da vidimo šta će se dogoditi. Upravo je treća mogućnost ona kojoj se najčešće priklanjamo jer mislimo da će se u nekom odnosu, bilo poslovnom, porodičnom ili emocionalnom, nešto promeniti samo od sebe. Suočeni sa okolinom koja veliča tolerantnost i borbu, osećaj krivice ako i pomislimo na odlazak samo se pojačava.

U većini slučajeva upravo je osećaj krivice glavni krivac što ostajemo u lošim vezama. Nesvesno, krivicu projektujemo na sebe i čini nam se logičnim da ne može biti kriv onaj ko ostaje, nego onaj ko želi da ode.

U lošim vezama je najvažnije saznati koliko je situacija ozbiljna.

To nije uvek lako jer su osobe zarobljene u lošim odnosima sklone da podcenjuju patnju i da isključe osećanja. Zato je važan pogled izvan veze, razgovor sa bliskim osobama ili stručnjacima, da im otvori oči i ukaže da situacija nije održiva.

Emocionalne ucene

Često se događa da osoba koju želimo da ostavimo posegne za najjačim oružjem – emocionalnom ucenom koja će dodatno pojačati osećaj krivice. Suze, preklinjanje, obećanja da će biti bolje, podsećanje na ugodne zajedničke trenutke" samo je deo emocija za kojima će posegnuti.

Naravno da se tome nije lako odupreti. Zato je, pre svake odluke o definitivnom raskidu sa nekim, važno dobro razmisliti zašto to želimo da učinimo i da budemo sigurni u svoju odluku. Naime, prekidi u početku mogu biti i traumatičniji nego veza iz koje smo otišli pa se zna dogoditi da pokleknemo i vratimo se. To je razlog zašto moramo biti apsolutno sigurni u ono što radimo.

Nužna je podrška okoline

Nakon prekida je važno izbeći i zamku samoobmane u koju ljudi često upadaju. Umesto da nastave da žive svoj život i idu dalje, stalno traže dokaze da osoba koju su ostavili pati, da je svesna svega što je pogrešno učinila. To je, upozoravaju stručnjaci, pogrešno i na taj način se dugo nećemo oporaviti. Tražiti tu vrstu satisfakcije može značiti i da nismo imali prave razloge raskida veze.

Da bi raskid neke veze bio uspešan, nužna je i podrška okoline – prijatelja, članova porodice, kao i mesto na kojem ćemo živeti, ako je to potrebno.

Najveća prednost raskida loše veze su nove mogućnosti koje nam se otvaraju. Ipak, to se neće dogoditi odmah. Da bismo nakon raskida prebrodili fazu žalosti i nastavili sa životom, moramo biti svesni šta smo napravili i zašto.

Nastavak na B92...