Izvor: B92, 26.Jul.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada smo se "razveli" od šimpanzi?
Čovek i šimpanza vode poreklo od istog pretka od kojeg se čovek „odvojio” kroz gotovo četiri miliona godina dugačak složen proces, ustanovljeno je tokom najnovijih upoređivanja DNK te dve vrste primata.
Kroz analizu 800 puta više DNK uzoraka nego ikada do sada kako bi se ustanovio trenutak biološkog i genetskog "razlaza" čoveka i šimpanze, naučnici iz Instituta za biologiju i antropologiju Univerziteta Harvard mogli su da otkriju ne samo kada već i nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više o tome kako su nastale ove dve „sestrinske vrste primata”.
„Po prvi put mogli smo da vidimo detalje 'zapisane' u DNK. Ono što nam oni kazuju u najmanju ruku je da je čovek-šimpanza vrsta izuzetno neobična” - izjavio je antropolog Erik Lander, osnivač Instituta.
Istraživači postavljaju hipotezu da se nekada drevna zajednička vrsta primata podelila u dve potpuno izolovane populacije pre oko 10 miliona godina a zatim se zajedno vratile posle nekoliko milenijuma.
U to vreme dve grupe, iako na neki način genetski različite, parile su se nakon čega je stvorena treća, „hibridna populacija”. Ova populacija se najverovatnije dalje parila sa jednom ili obe „roditeljske populacije”. Konačno, u jednom trenutku pre 6.3 miliona godina pojavile su se dve potpuno različite i udaljene linije primata.
Neki stručnjaci iz oblasti evolucije čoveka su skeptični kad je reč o ovom scenariju ali su i impresionirani rezultatima istraživanja.
„Reč je o potpuno hladnokrvnoj ali i ekstremno pametnoj analizi. Ja, međutim, imam problem da zamislim kako bi izgledalo da dvonožni hominid i šimpanza jedno drugo smatraju bićima za uzajamno parenje - da ne nagađamo nešto još nepriličnije” - smatra Danijel Liberman, profesor biologije i antropologije na Harvardu.
Dosadašnja istraživanja koja su upoređivala DNK čoveka i šimpanze mogle su samo da ponude pretpostavku kada su se ove dve vrste razdvojile, procenjujući razlike između njihovih gena. Generalno, ova istraživanja došla su do procene da se razdvajanje dogodilo pre oko 7 miliona godina.
Ali posle završetka istraživanja genoma šimpanze, omogućen je uvid kako su se razvila specifična područja genetskog koda. Rezultati istraživanja u Harvardu, koja su objavljena u časopisu Nejčer, prvi su ove vrste uopšte. "Čekaju nas velika iznenađenja" - tajanstveno je najavio Lander.
Po svemu sudeći, novi podaci kazuju da se razdvajanje čoveka i šimpanze odigralo skorije od 7 miliona godina, kako su ukazivala ranija izučavanja nekih fosilnih ostataka ali svakako ne ranije od 6.3 miliona godina - najverovatnije pre blizu 5.4 miliona godina.
Podaci takođe pokazuju da je razdvajanje čoveka i šimpanze trajalo milionima godina. Jer, u nekim delovima nizova DNK, genetska razlika između čoveka i šimpanze je izuzetno velika što kazuje da su ti geni bili izolovani jedni od drugih najverovatnie pre 10 miliona godina.
Ali u nekim delovima, genetski nizovi čoveka i šimpanze su toliko bliski da se pretpostavlja da su „trampili” genetske materijale sve do pre 6.3 miliona godina.
