Izvor: B92, 30.Dec.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada postajemo seksualno punoletni?
Kao i verovatno sve vas i mene je šokirao „Osječki slučaj". Priča dve maloletnice, koje su imale seksualne odnose s odraslim muškarcima na način i pod uslovima koje su opisale, je pretužna.
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Slušala sam delove pres konferencije na kojoj je rečeno da je utvrđeno da su devojke imale odnose s nekim muškarcima ali u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tome nema elemenata kažnjivog dela jer su starije od 14 godina. Jer su „seksualno punoletne".
Po zakonu imaju pravo ulaziti u dobrovoljne seksualne odnose. Da li zakon može odrediti i emocionalnu zrelost potrebnu za zdrav seksualni život osobe?
Zakonska granica dozvole seksualnih odnosa sa maloletnicama je različita u različitim zemljama, negde 14, negde 15, negde 16 godina... To je sa zakonske strane, a kako je s emocionalne strane? Kada smo emocionalno i biološki zreli za stupanje u seksualni odnos? Sa 14 sigurno nismo. Ma koliko zrelo i kvalitetno odgajani, što nije slučaj s devojčicama iz Osijeka, do 14 godine nismo dovoljno emocionalno zreli za seksualni život. Što znamo o sebi i o drugima s 14 godina?
Koliko smo svesni posledica svojih izbora? Koliko znamo o seksualnosti muškaraca i seksualnosti žena? Nedovoljno.
Svakodnevno, u svom radu susrećem osobe koje imaju seksualne probleme jer je početak seksualnog života bio traumatičan. Ne mislim pri tome da su te osobe bile silovane, već su pristale na seksualni odnos iz „nezdravih" razloga.
Prvi primer: Devojka je ušla u seksualni odnos jer ju je bio strah da će je dečko ostaviti – pri tome nije uživala, već je osećala bol a dečko je nakon odnosa bio netaktičan i rekao prijateljima reči koje su je strašno pogodile i zbog kojih se osećala osramoćeno.
Sada ima problema s poverenjem prema muškarcima i ne usuđuje se da uđe u emocionalni odnos. Drugi primer: mlada žena koja je s 16 godina pristala na seksualni odnos s dečkom jer su sve njene prijateljice već imale seksaulne odnose pre nje. Zbog straha i u stvari ne-željenja tog odnosa distancirala se emocionalno od genitalnog područja, kao da je napravila blokadu, da bi mogla izdržati odnos.
Danas, u braku s čovekom kojeg voli ne uživa u seksu i oseća tu blokadu još uvek prisutnom. Mogla bih ovako nabrajati još dugo. Mnogi mladi ljudi, iz neznanja, silne želje da budu odrasli pre vremena, da budu cool... ulaze u seksualne odnose ne pripremljeni.
Ovde, svakako treba progovoriti i o ne postojanju seksualnog obrazovanja u školama kroz koji bi mladi ljudi mogli čuti, naučiti i imati prilike da pitaju ono što ih zanima o seksualnosti i opasnostima koje seksualni život nosi sa sobom.
Upravo mi je neshvatljivo da se završila još jedna školska godina u kojoj mladi ljudi nisu imali seksualno obrazovanje.
Dokle god se ne uvede kvalitetan program seksualnog obrazovanja, mladi će svoju radoznalost zadovoljavati na neadekvatan način, izvan edukacijskih prostora i tako biti i laki plen onima koji im ne žele dobro već gledaju kako da ugase svoju želju na njima.
A to je tužno i ružno.
Za mlade ljude, njihove roditelje i one koji se brinu za njih, za naše društvo, za sve nas. Zakon je rekao sa 14 godina možete imati seksualne odnose. Zakon nije rekao kako se nositi sa posledicama nepromišljenih seksualnih odnosa.
Svakako, seksualni odnosi su i izvor velikog užitka, bliskosti i mesto posebnog nivoa intimnog susreta dvoje ljudi i važno je mladima govoriti i o tome.
Važno je naglasiti im da užitak i lepota seksulnih odnosa ne dolaze sa trenutkom ulaska u seksualni čin već je to zrelost koju treba razviti u sebi pre, dosta pre ulaska u seksualni odnos i tek s tom zrelošću i svesnošću može doći do prepuštanja užitku koji seksualni čin poklanja. To svakako ne možemo sa 14 godina.
