Izvor: B92, 04.Jan.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada bi Zemlja prestala da se okreće oko Sunca...
Kako bi izgledao život na Zemlji, kada bi naša planeta iz nekog razloga prestala da se okreće oko Sunca?
Foto: NASA Goddard Space Flight Center/ Flickr.com
Kako je još Isak Njutn otkrio, brzina kojom se planeta kreće, jedini je razlog zbog kog ona ne udara u zvezdu, čijom je gravitacijom privučena. Ukoliko bi kojim slučajem usporila, pala bi u svoju zvezdu.
Međutim, ukoliko bi ta brzina nestala, koliko bi vremena bilo potrebno da Zemlja udari u Sunce?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ispostavlja se da bismo imali oko 64 i po dana, pre nego što bi naša planeta zauvek nestala u plamenu Sunca. Ipak, sve na njoj bi mnogo ranije prestalo da postoji.
Dan 1.
Počinjemo naše putovanje ka Suncu.
Dan 6.
Posle šest dana, temperatura na Zemlji porasla je za oko 0,8 stepeni Celzijusa. Za toliko je temperatura na našoj planeti porasla od 1880. Možda još ne osećate drastičnu promenu, ali ćete je uskoro primetiti.
Dan 21.
Prosečna temperatura na Zemlji porasla je za oko 10 stepeni Celzijusa na oko 35. Planeta se sada suočava sa ekstremnim toplotnim talasom, nezabeleženim u istoriji. Usevi počinju da se suše i propadaju.
Dan 35.
Posle nešto više od mesec dana, Planeta se nalazi na oko 20 odsto udaljenosti od Sunca. Svetlost zvezde postaje nepodnošljivo intenzivna, a već deluje primetno veće na nebu.
Sa prosečnom temperaturom od 58 stepeni Celzijusa, toplije je od najviše zabeležene temperature u istoriji – 56,7 stepeni Celzijusa u Dolini smrti u Kaliforniji.
Većina ljudi ne može da preživi bez klima uređaja, a elektroenergetska postrojenja ne mogu da snabdeju sve potrošače. Šumski požari besne. Kopnene životinje koje ne mogu da se ukopaju u tlo, umiru od toplote.
Rast temperature mora izaziva i masovni pomor ribe.
Ovakva temperatura odgovara samo pustinjskom mravu iz Sahare, koji može da opstane i na 70 stepeni Celzijusa. Njihov broj se povećava, jer je lešinar i sada se hrani ostacima drugih životinja.
Dan 41.
Ulazimo u orbitu Venere. Prosečna temperatura je oko 76 stepeni Celzijusa. Pretoplo je čak i pustinjskom mravu.
Pompejski crv, stvrenje koje podnosi temperature i do 80 stepeni Celzijusa, još opstaje. Smatra se da je tako otporan zahvaljujući sloju bakterija na telu, koje ga izoluju od vreline.
Dan 47.
Upravo smo napustili zonu pogodnu za život u Sunčevom sistemu. Sada vlada temperatura od 103 stepena Celzijusa i okeani na Zemlji su isarili. Ogromne količine vodene pare prekrile su planetu. Većina živog sveta je iščezla, pa čak i otporni pompejski crv.
Još uspevaju samo bakterije hipertermofile i tardigrade, organizmi koji uspevaju da prežive čak i u vakuumu, na ekstremnoj hladnoći i u radijaciji.
Ipak, tardigrade pate zbog nedostatka tečnosti i ulaze u stanje hibernacije.
Dan 54.
Ni tardigrade ne mogu da opstanu. Zemlja je toplija od 160 stepeni Celzijusa.
Dan 54.
Prošli smo orbitu Merkura i sada smo najbliža planeta Suncu. Temperatura prelazi 200 stepeni Celzijusa.
Dan 64.
Ovo je poslednji dan planete Zemlje. Zbog gravitacione sile Sunca, poslednjih sedam procenata početne razdaljine, naša planeta je prošla za nekoliko sati.
Gravitacija je tako ekstremna, da Zemlja počinje da se razvlači u ovalan oblik. Magma izbija kroz pukotine na kori, a dan počinje temperaturom od 800 stepeni Celzijusa. Do podneva ima više od 2000 stepeni, što je dovoljno da istopi kamen.
Zemlja prelazi granicu posle koje nema povratka – Rošeovu granicu. Od te tačke sile plime kidaju zemlju na manje delove magme i otopljenog kamena.
.jpg)
