Izvor: B92, 25.Mar.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se usamljenost uvuče u vaš život
Od nje se možete razboleti, ona utiče na san i podiže krvni pritisak - usamljenost nije trenutna, već hronična emocionalna bol koja pogađa oko 15 % ljudi. Naučite kako da je izbegnete.
Izvor – Lisa
Foto: lampelina, www.sxc.hu
Biti sam nije najgora stvar na svetu. Napravite listu stvari koje morate da uradite – srediti ormar, oprati prozore... Potom sebi poklonite male užitke poput parčeta sladoled torte ili koncerta. I, onda, s vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na vreme, probudite se i pomislite da ne možete više tako i da ne možete opet sebe da dovodite u red i potrošite sledećih besanih 15 sati pobijajući činjenicu sopstvenog jada, napisala je poznata britanska spisateljica i kolumnista Zoe Heler.
Ali, oni to čine. Usamljeni ljudi dovode sebe u red. Oni pobijaju činjenicu svog jada i kotrljaju se prema napred, noseći teško breme, sat za satom, godinu za godinom. Hodaju ulicama bez obzira na to koliko se nepoželjno i neprimećeno osećali samim tim što u stvari postoje. Oni su umorni zbog svoje odvojenosti od drugih.
Granica bliskosti
Postoji cela legija usamljenika. Procenjuje se da je od 10 do 15 % svetske populacije hronično usamljeno, odnosno između 29 i 45 miliona ljudi. Međutim, naučnici otkrivaju sve više socijalno izolovanih osoba, kao i posledice usamljenosti na njihovo zdravlje. Sve do 1969. godine usamljenost se u stručnoj literaturi gotovo i nije spominjala.
Kada je doktor Robert Vajs, tada profesor na Odseku za psihijatriju na Harvardu, počeo da istražuje tu temu ranih 70-ih, otkrio je da je četvrtina ispitanika izjavila kako se oseća usamljeno. Tada je napisao knjigu „Loneliness: The Experience of Emotional and Social Isolation" (Usamljenost - iskustvo emocionalne i socijalne izolacije) u kojoj, na primer, piše da se reč „usamljenost" više koristila u stihovima pesama nego u stručnim tekstovima. Nastavljajući tamo gde su Bitlsi stali, Vajs je počeo da proučava to stanje. Danas je on počasni profesor na Odseku za sociologiju Univerziteta Masačusets u Bostonu i kaže da je njegovo zanimanje za temu usamljenosti bilo nusproizvod njegovog istraživanja o braku.
„Vrlo rano otkrio sam da je usamljenost pitanje mnogih ljudi koji su se razveli", kaže Vajs. Vremenom je stavio po strani svoje istraživanje o braku i pokušao da otkrije na koje se sve načine ona manifestuje.
Njegov posao bio je poput lovljenja leptira, jer ne postoji 11 vrsta usamljenosti niti 1.011, već ih ima milion! Postoje ljudi koji su fizički odvojeni od prijatelja ili porodice, oni krhki, samosvesni... Ili pak muškarci i žene koji se bez obzira na svoje socijalne obaveze osećaju kilometrima daleko od ljudi koji su prisutni u njihovim životima. Drugi su pak ulovljeni u manje vidljivu i gotovo nelogičnu usamljenost koja postoji između dvoje zaljubljenih ljudi - onu koja obeležava egzaktne granice bliskosti i duboko razočaranje koje ispliva kada konačno upoznate nekoga, i svejedno se osećate usamljeno. I tako do unedogled.
Vajs je na kraju shvatio da ne mora da pronađe sve tipove usamljenosti, već treba da ih podeli u dve kategorije. Prvu je opisao kao emocionalnu izolaciju koja je odgovor na nedostatak bliske i intimne povezanosti. Druga je socijalna izolacija koju je opisao na primerima. Ona se može uporediti sa detetom koje dođe iz škole bolesno i shvati da kod kuće nema nikoga. Ljudima koji pate od takve vrste usamljenosti nedostaje osećanje za zajednicu – zdravu mrežu prijatelja, poznanika ili kolega.
Društveni stereotip
Vajs smatra da je problem usamljenih u tome što misle da ništa ne znače drugim ljudima. Neki naučnici nastavili su tamo gde je Vajs stao, na primer doktor Daniel Rasel došao je do zaključka da usamljeni ljudi nisu uopšte toliko čudni kako se to pre smatralo. „Pokušali smo da razumemo na koji je način usamljenost drukčija od samoće", izjavio je Rusel sa Unverziteta u Ajovi.
On i njegov tim došli su do saznanja da je usamljenost povezana sa individualnim očekivanjima. Ako neko oseća da mu je potreban blizak prijatelj, dva prijatelja sa kojima će ići u bioskop i partner, i nedostaje mu jedna od tih veza, velika je verovatnoća da će se osećati usamljeno. On i njegov tim stručnjaka odbacili su društvene stereotipe i došli do zaključka kako su usamljeni ljudi jednako inteligentni kao i oni koji to nisu. Njihovi prihodi uporedivi su s ljudima koji ne osećaju usamljenost.
Njihov nivo obrazovanja, prosečan indeks telesne mase i ishrana u potpunosti su isti kao i kod ostalih ljudi. Za razliku od svojih kolega, Džon Kaciopo, profesor na Odseku za psihologiju Univerziteta u Čikagu, smatra da je usamljenost u 48 % slučajeva nasledna. Ako ste rođeni sa niskim pragom društvenog bola, ali ste vaspitavani u brižnoj i zdravoj okolini, postoji verovatnoća da nikada ne razvijete usamljenost. Takođe, ako ste tokom godina kada ste se formirali, rasli u nezdravoj okolini, bez obzira na genetiku, mogli biste izrasti u usamljenu osobu.
Usamljeni ljudi žele da se povežu sa drugim ljudima, ali očekuju da će biti u potpunosti odbačeni, i zato stvaraju samozaštitno ponašanje. „Mi smo društvene arhitekte svog ličnog sveta više nego što smo toga svesni. Strah od osećanja odbačenosti razlog je što se usamljeni ljudi ne otvaraju”, kaže Kaciopo.
Znak da smo ljudi
Za razliku od depresivnih ljudi koji su nezadovoljni svim i svačim, oni usamljeni nezadovoljni su vezama koje (ne) ostvaruju sa drugima. Ali, usamljenost može voditi ka depresiji. A prema istraživanjima, usamljene žene imaju osam puta veće šanse da obole od depresije. Lekari su otkrili da usamljeni ljudi imaju slabiji imunitet i povišeni krvni pritisak, kao i da pate od nesanice. Koje je rešenje za čoveka koji je zaglibio u, kako ga Vajs naziva, „Antarktik duše" i koji uz sve ostalo još mora da se brine i zbog prehlade, depresije i moždanog udara? Gotovo svi stručnjaci kažu da je prvi korak izlazak iz kuće.
Ljudski kontakt, čak i onaj sa prodavačicom u supermarketu, može ublažiti usamljenost. Naše društvo potencira individualizam. Ljudi bi trebalo da budu dovoljni sami sebi, ali je sve otišlo malo predaleko. Pokušavamo da se ne oslanjamo na druge. Teška razdoblja često proživljavamo sami. Ne tražimo pomoć dragih ljudi, ne pozajmljujemo šećer od komšija preko puta jer ne želimo da ikome išta dugujemo. Time što nećemo da tražimo neku uslugu gubimo mogućnost da nekoga bolje upoznamo. Usamljeni ljudi ne mogu da prisile druge da ih vole, ali mogu barem da postanu svesni navika koje su uzrok toga da ih drugi izbegavaju.
„To nije smrtna ili životna presuda – to je znak koji nas čini ljudima. Usamljenost je podsticaj koji nas spaja i tera da s drugima delimo ono što imamo", smatra Džon Kaciopo.
MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:
Moda: Donji veš podstiče samouverenost
Ljiljana Blagojević: Nikad ne razmišljam o prošlosti
Dodatak: Zdrave dijete + fitnes saveti
Tema broja: Kako da skinete kilograme i vratite se u formu?
Inspiracija: Nove zvezde na muzičkom nebu
Mini kuvarica: Šnicle sa svih strana sveta
Lepota: Dočekajte proleće s novom bojom kose
