Izvor: B92, 17.Feb.2011, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad muškarac kaže NE " II deo
Spomenula sam kako sam razgovarala sa grupom žena koje su želele da porazgovaraju o svojim problemima u braku ili vezi. Zajedničko im je to što im njihovi muževi i partneri, kada im one seksualno prilaze, govore NE. Pisala sam o muškarcima kod kojih je prisutna smanjena seksualna želja i to je njihov razlog za NE.
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Foto: graur razvan ionut / >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << FreeDigitalPhotos.net
Danas ćemo govoriti o onoj drugoj grupi, muškarcima koji svojim ženama kažu NE, ali ne zato što im je seksulana želja smanjena, nego zato što je njihova seksualna želja vezana uz posebne seksaulne sadržaje. Konkretno, kod žena s kojma sam razgovarala radi se o Internet pornografiji - gledanju filmova ili fotografija specifičnog seksualnog sadržaja.
Ti muškarci gledaju na Internetu filmove ili slike koje ih uzbuđuju i uz to masturbiraju, što im pruža veće zadovoljstvo nego seksualni odnos sa partnerom.
Sećam se da je jednom jedan moj kolega pitao „Šta smeta ženi ako joj partner gleda seksaulne sadržaje na Internetu? Zašto je to ugrožava?" Žene s kojima sam pričala bi jednoglasno rekle – problem je u tome što on kroz gledanje i samozadovoljavanje ispunjava svoje seksualne potrebe a nema potrebe da bude u seksualnom kontaktu sa svojom ženom. Njih ne ugrožava to što njihovi muževi gledaju seksualne sadržaje na Internetu, već to što nemaju seksualne odnose s njima.
One se osećaju isključene, odbačene i svakako, pitaju se voli li ih njihov partner ili ne. Prisutne su poprilično snažne emocije.
Sve žene koje spominjem su mlađe, ni jedna nema 40 godina, a najmlađa nema ni 30. Dobro izgledaju, pogotovo zbog situacije u kojoj jesu važno im je da izgledaju lepo i privlačno. I sve se osećaju razočarane i nezadovoljne.
Govore o osećaju nezadovoljstva sa sobom, sumnji da više nisu privlačne svojim partnerima, strahu da je problem u njima. Na početku veze njihovi partneri im nisu rekli za svoje posebne seksualne sklonosti, a neki od njih su to tajili sve dok ih partnerke nisu otkrile. I tada im je bilo teško da priznaju da je to činjenica, da na taj način postižu zadovoljenje.
Postoje i razmišljanja o prekidu odnosa, ali one se još uvek nadaju da bi moglo biti bolje i za sada, žele da ostanu sa svojim muževima i partnerima.
Možda se pitate zašto ti muškarci ne bi imali i jedno i drugo?! To se pitaju i njihove žene.
Jedna je rekla da je predložila svom partneru da zajedno gledaju filmove i da im to bude kao uvod u vođenje ljubavi. Nekoliko puta su to i učinili a onda se on vratio samostalnom gledanju. U ovim slučajevima, ti muškarci ne pronalaze dovoljno motivacije za seksualne odnose sa svojim ženama. Neke od njih plaču, neke se ljute, neke viču. Kažu da njihovi muževi znaju kako im je to teško i bolno ali kao da im to ne dopire do „srca" i u stvari empatijski ne razumiju kako se oseća žena koju muž konstantno odbija.
U ovim slučajevima radi se o parafilijama. Masters i Johansonova definiraju parafiliju kao „stanje kod kojeg seksualno uzbuđenje i zadovoljenje osobe zavisi o maštanju o nekom neuobičajenom seksualnom iskustvu koje postaje primarni fokus seksualnog ponašanja".
Parafilija se može fokusirati oko nekog obekta (npr, donjeg veša, visokih potpetica...) ili nekih aktivnosti (npr. slanje opscenih poruka, gledanje specifičnih pornografskih sadržaja...).
Važno je znati da parafilija ne spada u seksualno eksperimentisanje i istraživanje. Mnogi ljudi vole da eksperimentišu i da za vreme seksualnog odnosa koriste vulgarne reči, grublje dodire ili udaranje tokom seksa, međutim, tada ne govorimo o parafilijama.
Tek kada se neka aktivnost pojača do nivoa psihološke zavisnosti govorimo o parafilijama.
Osoba s razvijenom parafilijom zaokupljena je razmišljanjem o specifičnom seksualnom ispunjenju toliko da ostale aktivnosti zanemaruje, odnosno seksualne aktivnosti, koje su izvan granica parafilije, nisu joj više uzbuđujuće.
Parafilije možemo kategorisati u 3 stepena:
- Blaga – osoba je značajno pogođena ponavljajućim parafilijskim potrebama, ali ne deluje po njima
- Umerena – osoba povremeno deluje prema parafilijskim potrebama
- Teška – osoba ponavljano deluje prema parafilijskim potrebama, seksualne aktivnosti izvan parafilije uopšte je ne uzbuđuju.
Kod blage i umerene parafilije partnerski život ne mora patiti. Ako su oboje otvoreni za različitosti, moguće je povremeno uključiti neku specifičnu seksualnu preferenciju u seksualni odnos i na taj način postići zdravi kompromis. Svakako, to je moguće uz obostrano prihvatanje i poštovanje potreba oboje partnera.
Kod teške parafilije važno je da partneri iskreno razgovaraju o tome šta žele, kako vide svoj bračni/partnerski život. Šta ženi znači da njen partner ima specifične seksualne sklonosti, što muškarcu znači ženina potreba za intimnošću i seksualnim odnosima koji njemu nisu privlačni? Verujem da ima parova koji se mogu nositi s takvom situacijom, no važno je vrlo jasno reći da to nije lagana situacija. I osoba koja ima posebne seksualne sklonosti, bez obzira kakve bile i osoba koja je s njom u vezi, na različite načine mogu duboko patiti. Dodatna patnja je muškarčevo ne-prihvatanje tog dela sebe i stalna unutrašnja borba.
Partner, u takvoj vezi, kao što sam već napisala, najčešće se oseća duboko odbačena i ne voljena. Na svakoj osobi je odgovornost da zna šta joj je prihvatljivo a šta nije. Univerzalnog pravila koje bi vredelo za svaku vezu nema. Neki parovi će pronaći način da integrišu parafiliju u svoj bračni seksualni život i ostaće zajedno, neki parovi to neće uspeti i verovatno neće ostati zajedno.
