Izvor: B92, 05.Jan.2010, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna šansa za ljubav
Razmišljate da se pomirite sa bivšim partnerom? Najpametnije je uvideti šta je pokušalo da uništi vezu. Postoji mogućnost korekcije.
Tekst: Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičarka
Izvor - Magazin Elle
Vreme je slavlja, partija, glamuroznih ili intimnih okupljanja. Neki su u parovima, neki sami. Neki su to želeli, neki ne.
Teško da ima među nama ijedne koja drži ovaj broj a da nema iza sebe bar jednu vezu koja se iz ma kog razloga prekinula. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kako koja od nas reaguje drugo je pitanje. Do raskida dolazi zbog niza činilaca. Npr. svađe a da niko ne zna zbog čega. Reklo bi se naivan povod, ali nije. Ako je zbog nečega što nije bitno, šta bi bilo da je bitno? Potom zbog toga što je neko nešto uradio ili nije uradio. Neke stvari se teško praštaju. Ozbiljan povod. Neki se rastaju zbog toga što ne mogu da se usaglase u vezi s brojnim pitanjima, a vole se. Još ozbiljniji problem. Ima i onih koji se rastanu jer se više ne vole. Nema problema. Ima, verovali ili ne, hroničnih ostavljača kao i hronično ostavljenih. Tako se, nesvesno, biraju.
Svaki rastanak je traumatičan, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što govori o tome da smo pogrešili ili u izboru ili u odluci da prekinemo. Kada se veza prekine, menjaju se osećanja, i to prvenstveno ona koja se odnose na nas same. Od „žao mi je sebe" do „kako će on bez mene", lako se smeštaju i „imala sam više sreće nego pameti", „sad znam šta hoću u životu", „dođe mi da se obesim kada pogledam s kim sam bila", „niko me više neće hteti", „to je čovek mog života", „nije svestan šta je izgubio", „neka ga, nek crkne od muke", „mica jedna, sigurno će naći nekog ko će ga stvarno voleti" pa nadalje. Šta se sve krije iza ovih fraza možete samo da zamislite. A onda...
Neke pokušavaju da „prekinutu" vezu ćušnu, bace, zaborave, zature. Druge neguju sećanje ili sećanja. Treće pokušavaju da je ožive ili krenu od samog početka. Sigurno poznajete i iz života prizore kao na filmu: ona sve cepa, lomi, baca, skače, obigrava oko hrpe iscepkanih slika, CD-ova, poklona, briše poruke iz mobilnog, sve kontakte. Plače ili ne, nije bitno za situaciju. Dakle, cepanjem uništavate ono materijalno. Džabe to radite, reklo bi se. Džabe − ni kraće reči ni obuhvatnijeg značenja. CD možete ponovo da kupite, slike da narežete, a ako ste ih i izbrisali iz računara, imaju ih on i mali milion drugarica kojima ste ih slali da vide „kako je on sladak". Sad, poruke ne možete da vratite, sem ako vam ih on ne pošalje ponovo, a njegove sve brojeve ionako znate napamet. Džabe, kažem vam.
Dakle, kada ovaj indijanski ples kojim se dozivaju moćni da ga (ne)unište, (ne)rastuže, (ne)odgurnu ne urodi plodom, prelazi se na drugu fazu: aktivira se plemenski savet drugarica s „našom" sudbinom u jednom sazivu, a u drugom savet onih takozvanih srećnih koje imaju stabilne veze a od bivših su se rastale kao od šale. To kao od šale baš i nije bilo tako, ali nije tema. Ova dva saziva istog plemena imaju uglavnom raznolike stavove koji variraju od „mani se tog lika", „pusti... ", pa sad već kakvo ko uvredljivo ime smisli, do „da li si ti normalna, gde ćeš ponovo naći takvog normalca". Hm! Čini mi se da kategorija „normalan muškarac" ima neko uzvišeno značenje u našem okruženju. Nekako zvuči kao vrsta pred izumiranjem. A nije, verujte. Treća faza je gledanje u mobilni, računar, omiljeni kafić... ali izokola. Četvrta je angažovanje ženske detektivske agencije i ponekog najboljeg druga, koji svi prate kretanje sumnjivog lica. U zavisnosti od toga zbog čega je došlo do raskida, moguće su i mnoge druge faze. Neko se prvi javi, neko bude hrabar ili previše tužan, neko kaže: „Ćao... (tačkice označavaju beskrajnu pauzu) kako si?". S druge strane od uzbuđenja izmenjen glas, piskav ili promukao. Neko je ljut, neko ushićen, neko razočaran, neko zatečen, sve u svemu opet raznolikost prisutnih osećanja.
Prvo viđenje posle raskida je ili izraz neopisive sreće ili izraz velikog iščekivanja, nedovoljnog poverenja, osmatranja onog drugog kao da se prvi put vide. Nekada je to viđenje kada se razmene sve preostale zaboravljene stvari, nekada je nock down, pokušaj da se kaže neizrecivo, a nekada je jednostavno toliko ljubavi između da se ona rukom može dodirnuti. Ljudi tada onog drugog dožive ili kao reinkarnaciju svoje ljubavi ili kao otelotvorenje elementarne nepogode koju su, srećom, preživeli. Ima i smeha, suza, dreke, nastavka svađe, skupljanja nepobitnih istina, dokaza dovoljnih za svaki sud, pretnji, umiljavanja, udvaranja, ponovnog flerta, ma kad vam kažem, nema čega nema.
E sad smo kod teme. Šta ako se rodi ideja da se ljubav počne iz početka, znate onaj stari šlager, pevaju ga roditelji na svadbama svoje dece? Da je „iz početka" baš sve štimalo, ne bi bilo ovakvog pokušaja da se ljubav okonča. Dakle, nije baš mudro krenuti od takvog početka. Mudrije je videti, krajnje otvoreno, ali zaista otvoreno, šta je to što je kočilo, isklizavalo, krivilo, matiralo i pokušalo da uništi vezu. Pošto su oboje u vezi, oboje su je i gradili i razgrađivali. Dakle, otvoreno i pošteno. Postoji mogućnost korekcije, mada neki sumnjaju u to. Postoji kompromis, takođe. Postoje i pregovaračke veštine koje idu ka ujedinjenju, a ne ka traženju krivca. Traumatično je u takvom trenutku prisećati se kako je „onda" bilo jer više nikada neće biti kao ranije. To je važilo tada. Niti je vreme isto niti su akteri isti. Mnogo toga se umetnulo između tada i sada. Nekada za nov početak nije dovoljna samo ljubav. Ona je neizostavni deo, bez nje nekako teško ide, ali nije dovoljna. Od čega će ko odustati, ko će šta uložiti, gde će ko videti mesto za nešto kreativno, koliki je kapacitet za promenu, pojedinačno i same veze, da li su vezu kontaminirali ružnim pričama o onom drugom i koliko je okolina upletena u celu priču samo su neki od niza detalja o kojima treba da se misli. Krenuti iz početka samo zato što nam je teško nije dovoljan motiv. Jeste za prvu pomoć, ali ne za nastavak priče. Motiv za početak je ideja da ima mesta u nama za onog drugog, da smo se možda pogrešno razumeli, da imamo motiv da nastavimo, da postoje ljubav, zajedni-čke ideje, stavovi, spremnost za saradnju, iskrenost u tome da se nećemo svađati oko toga zašto smo se razišli.
Ako sve ovo ne možemo, zar zaista treba na staru ranu dodati novu? Razmislite pre nego što se odlučite za početak, razmislite pre svega o tome šta vas motiviše, goni, zbog čega ne spavate. Razgovor sa samim sobom je razgovor s nekim ko vas najbolje poznaje. Nema laži. Pa pitajte onda. Iskren odgovor je jedina mogućnost da ljubav krene dalje. Ne iz početka, nego od tačke kada su stvari krenule u neželjenom smeru. Nije baš sve bilo loše i ne treba baš sve menjati. Promenite odnos, a ne ljubav.
Pa eto i vas onda na partiju. Ali bar znate zašto ste sami ili s njim. Želim vam odličan provod!
P. S. Ako se ova priča nekada, bilo kada ponovi, stavite, što reče moja prijateljica, tačku, putaču, delete. Trust me! I shall say it only once.
Nekoliko zlatnih pravila
UVEK
•Vodite ljubav, a ne rat
•Poštujte intimu
•Poštujte prioritete drugog
•Imajte razumevanja za male propuste
•Veština dogovora jedna je od najbitnijih
•Suze su OK, ali ne pomažu
•Pregledajte istorijat sopstvenih propusta
•Svako ima bar dve šanse u životu
•Prihvatite pruženu ruku, bar jednom,
kasnija kajanja ne pomažu
NIKAD
•Ne svađajte se oko malih stvari
•Ne budite zlopamtilo
•Ne pričajte ružno o nekome koga
ste sami birali
•Ne uvlačite prijatelje u rastanak
•Zajednička intima nije javna
•Ne mora uvek onaj drugi prvi da se javi
•Ako ste mnogo povređeni, budite
obazrivi u novom pokušaju
•Nikad samo jedan nije odgovoran
•Ne obnavljajte vezu samo zato što ste usamljeni
