Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jin i jang u tanjiru
Energija koju unosimo u organizam određenom vrstom hrane utiče na naše psihičko stanje, emocije i ponašanje
Drevna kineska nauka i kultura mnogo su se bavile istraživanjem pojavnosti jina i janga – sklada suprotnosti koji je u osnovi svega što nas okružuje: noć – dan, vlažno – suvo, svetlo – tamno, žensko – muško, duhovno – materijalno... Ovaj fenomen jedan je od putokaza i za ishranu čoveka, posebno za one orijentisane ka makrobiotici, sistemu ishrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se pedantno pridržava pravila koje nameću prirodni zakoni.
Kada govorimo o ishrani, ovu pojavu i njen uticaj objašnjavaju Jadranka Boban i Zlatko Pejić u knjizi "Hrana za život", koja opisuje makrobiotički režim ishrane. Energija koju unosimo u organizam određenom vrstom hrane utiče na naše psihičko stanje, emocije, ponašanje i doživljaj sveta oko sebe. Makrobiotička ishrana predstavlja savršenu ravnotežu u ishrani, a svako preterivanje vodi ka dve krajnosti: krajnjem jinu ili krajnjem jangu. Šta to znači?
Ako posmatramo biljku, onda u gornjim delovima (iznad zemlje) ima više vitamina (jin), a u donjim više minerala (jang). Za redovno konzumiranje preporučuju se: prirodni začini, nearomatski i nestimulativni napici, žitarice, povrće, mahunarke, alge, voće iz umerenog klimatskog područja, izvorska voda, pirinčani i jačmeni slad... Namirnice koje treba ređe koristiti su one koje naginju ka jangu: plodovi mora, odnosno jinu: semenke, orašasti plodovi i voće. Po ovoj teoriji, treba maksimalno smanjiti ili potpuno izbaciti one koje nose energiju krajnjeg janga: rafinisana so, jaja, meso, sirevi i perad, odnosno jina: tropsko voće i povrće, mleko, jogurt, sladoled, šećer, rafinisana ulja, veštački zaslađivači, većina lekova i narkotika.
Pošto je gotovo nemoguće odreći se nekih od gore navedenih namirnica, važno je znati da se nakon unošenja krajnje jin hrane, kao protivteža javlja potreba za jang energijom, odnosno hranom koja je u sebi nosi. Tako organizam uspostavlja neophodan balans. Dakle, ako pojedemo nešto jako slano, bićemo žedni ili imati potrebu za nečim slatkim, jer, stanje krajnosti u organizmu je nepoželjno i narušava pravilno kretanje energije. Današnja potrošnja čokolade, sladoleda, kolača i slično često je odgovor na preterivanje u potrošnji mesa i suhomesnatih proizvoda. Tako se postepeno gubi osećaj za fine nijanse u ukusima, čovek postaje nezadovoljan, a takvo stresno stanje na kraju dovodi i do bolesti, dok umereni ukusi i energetske vrednosti vode dobrom zdravlju.
Nije loše o ovome razmisliti, jer uzrok nezadovoljstva i stresa kojem smo stalno izloženi, uopšteno rečeno, uglavnom je narušena ravnoteža. A ako ne možemo da napravimo balans na nekom višem nivou, onda je briga o balansu u ishrani najmanje što možemo da uradimo za sebe.
Igor Vidović
[objavljeno: 01.09.2006.]
