Izvor: B92, 20.Nov.2017, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna biljka se "ne ponaša" kao ostale...
Baštovani obično stidljivu mimozu (lat. Mimosa pudica) nazivaju "osetljivom biljkom". Ako je dodirnete, čak i najnežnije moguće, ako je ispustite ili je na bilo koji drugi način "uznemirite", iste sekunde spustiće lišće.
Imajući ovu sposobnost stidljive mimoze na umu, Monika Galijano, profesorka biologije na Univerzitetu zapadne Australije, sprovela je zanimljiv eksperiment: nekoliko primeraka te biljke stavila je u saksije, a potom ih stavljala na naprave koje spuštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predmete na tlo. Svaka od tih biljaka spuštana je po petnaestak centimentara, i to 60 puta zaredom. Svako od spuštanja trajalo je po pet sekundi.
Saksije bi se "dočekale" na mekanu penu koja sprečava odskakanje. Međutim, i ovako nežno spuštanje izazvalo je stidljive mimoze da stanu u svoj defanzivni stav - naglo, kao uplašeno, spuste lišće.
Profesorka Galijano se potom zapitala da li bi ove biljke, u nekom trenutku, shvatile da im se ništa strašno neće dogoditi i da li bi ih to sprečilo da se sklupčaju. Zapitala se i da li može biljka da iskoristi sopstvenu memoriju da promeni način ponašanja. Imaju li biljke uopšte memoriju?
Kako bi došla do odgovora na ta pitanja, Galijanova je nastavila svoj eksperiment. Zanimljivo, rezultati istraživanja su pokazali da neki od primeraka nisu potpuno spuštali i zatvarali lišće nakon spuštanja.
"Do kraja eksperimenta, lišće im je bilo potpuno otvoreno", istakla je ona na prezentaciji rezultata ovog istraživanja na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Kako je dodala, nakon nedelju dana je ponovo sprovela ovaj eksperiment nad istim biljkama, a one su ostale zatvorene, zbog čega ona veruje da su se stidljive mimoze "setile" da nemaju zbog čega da se sklupčaju.
Ipak, ne slažu se svi sa njenim zaključkom. Fred Sek, botaničar Univerziteta Britanske Kolumbije, smatra da učenje zahteva mozak i da se može odvijati samo u slučaju životinja.
"Životinje uče, a biljke se adaptiraju", kaže on.
Galijanova je, nakon prezentacije, bila prilično iznenađena reakcijom svojih kolega, jer smatra da je adaptacija prespor proces i da ne može da objasni ponašanje koje je uočila tokom istraživanja.
"Ono što smo ovde pokazali dovodi do jednog jasnog iako veoma drugačijeg zaključka: proces sećanja možda ne zahteva konvencionalne neuronske mreže i puteve kakve imaju životinje; mozak i neuroni su samo jedno moguće, iako neosporno sofisticirano rešenje, ali ne moraju biti neophodna 'oprema' za učenje."
.jpg)
