Izvor: B92, 09.Feb.2013, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmišljanje "netrenja"
Kako tribologija može da olakša put do boljeg energetskog sistema? Tribolog proučava “interakcije površina u relativnom kretanju.”
Petar Jost, stručnjak za podmazivanje, 1964. godine okupio je svoje kolege na Institutu za mehaniku (Institution of Mechanical Engineers) u Kardifu u Velsu, da prodiskutuju o uznemirujućem paradoksu. Fabričke mašine proizvodile su više i bolje robe nego ikad pre. Ali one su se takođe kvarile više nego ranije.
Neposredan problem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bio trenje: maziva se nisu koristila, ležajevi su ispadali, metalni delovi su se lomili. Još veći problem je bio u tome što menadžeri postrojenja nisu radili na smanjivanju trenja. Malo maziva, malo krpljenja, i to je to. Zašto? Jost i ostali inženjeri zaključili su da menadžeri nisu znali da im je potrebna pomoć.
“Bog je stvorio zapreminu, površinu je izmislio đavo.” - Volfgang Pauli dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1945. godine.
Podmazivanje uključuje mnoge discipline - dinamiku fuida, metalurgiju, fiziku i utiče na svaki aspekt proizvodnje, ali većina ljudi to ne vidi. Dakle, Jost je krenuo da promeni svetsku perspektivu. On je izmislio novi naziv za novu disciplinu, tribologija, od grčkog tribos - “trljanje”. Tribolog će da proučava “interakcije površina u relativnom kretanju.” Jost je izračunao da bi tribolozi mogli da smanje britanske proizvodne troškove za 515 miliona funti godišnje.
Uskoro su tribolozi na isti način smanjivali troškove u celom svetu, a danas su uključeni u sve od pravljenja implantata kuka do predviđanja zemljotresa kroz analize akcija uvlačenja i proklizavanja tektonskih ploča.
Popular Science Srbija je naučno-popularni časopis koji na srpskom jeziku izlazi od 2012. godine. U njemu se mogu pronaći zanimljivi tekstovi sa frontova naučnih istraživanja i iz najznačajnijih tehnoloških laboratorija.
Oni još uvek menjaju naše perspektive. Prošlog marta, tribolozi u državnoj laboratoriji (Argonnne National Laboratory) i VTT Tehničkom istraživačkom centru u Finskoj su utvrdili da proizvođači mogu smanjiti neefi kasnost kod vozila za 61 posto u roku od dve decenije jednostavnim uključivanjem aktuelnog tribološkog napretka u, recimo, aditivima za maziva i površinskim premazima. Kao i Jost, objavili su moguću godišnju uštedu koja iznosi više od 700 milijardi dolara širom sveta.
Sada su izveli i mnogo važniji zaključak. Po njihovom mišljenju automobili bi mogli koristiti 102 milijarde litara benzina manje godišnje i proizvoditi 960 miliona tona ugljen-dioksida manje. Upravljanje trenjem štedi više od novca, štedi energiju. To čak može i da spase planetu. Pomnožite efk asnost koju bi tribologija mogla da napravi u auto-sektoru, efikasnost u avio-sektoru, ili plovidbi, ili čak samo u pranju veša. Svaki barel naft e koji nedostaje na pumpama, svaki kubni metar gasa koji ne mora da se crpi je dobitak za okolinu. Od jednostavnog pomeranja perspektive, tribologija nudi konačni oblik alternativne energije - svet sa manje trenja.
