Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Praga...
Čitam ovu rubriku redovno i kao velim mogla bih i ja eventualno da napišem nešto, da podelim svoja neka iskustva i mišljenja" Prvi put u Prag sam došla tačno pre 10 godina u želji da proslavim Novu godinu na nekom od praških trgova ili na Karlovom mostu. Tada nisam ni sanjala da će ovaj čaroban, magičan i romantičan grad postati sudbinski moj novi grad. U njemu sam se zaljubila, završila Karlov Univerzitet, udala, rodila 2 devojčice, pronašla sebe u turističkim i umetničkim vodama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i naravno usrećila. Šta više da poželite od toga u svom životu?
Međutim moja priča odudara od svih ostalih. Mnogi naši ljudi su se vratili svojim kućama ili preselili u udaljenije predele, jer im Češka kao zemlja nije ni malo odgovarala. Pitam se zašto? Razloga je više. Česi su izuzetno zatvoreni, hladni, usamljeni, ne ispoljavaju svoje emocije, dok smo mi otvoreni, temperamentni i razmišljamo, kako oni kažu, "usijanim glavama". Pričamo po autobusima. Naša deca galame, igraju se svuda unaokolo"
Ovde vas još od malena uče da ne pričate na glas, da budete tihi, da ste dobri, kulturni"ne znam da li klima utiče na ljude, ali Česi ne vole da se druže. I ako bi se družili sa Česima onda to ne bi bilo po našim merilima. Evo na primer malo ko od njih proslavlja rođendane i ako ih slave onda ne zovu goste u kuću nego u neki kafić ili restoran ili krčmu. Pored poklona koji im donesete moraćete da sami platite sve pojedeno i popijeno. Zamislite? Druga stvar šetate vi sa 2 male slatke devojčice i neka gospođa sa pudlicom ili kokerom prolazi pored vas. Šta mislite za kim će se prosečan Čeh okrenuti. Naravno, za kučetom. I još će da prokomentariše "Jao, kako je presladak. Jel tako? Buci,buci" . Čak će se i sagnuti da ga pomazi, a vi što šetate sa 2 male šmizle, obučene po poslednjoj modi"ko vas šiša-niste domaći mezimac. Kosa mi se podiže na glavi od toga!
Godišnje preko 2 miliona Čeha poseti Hrvatsko primorje. Hrvati nisu bas srećni od njihove posete. Verovatno imaju debelog razloga. Nazivaju ih «paradajz turistima». Česi sebe zovu slično - "paštikaržima"- u prevodu «volimo paštete». Ne samo da na more nose sve češke i strane konzerve kupljene u češkim hipermarketima, već i vodu. Na kraju prosečan Čeh plati samo kamp ili neki jeftiniji smeštaj i drumarinu.
Dalje. Prijatelji se ljube u usta. Češke žene vole egzotičnije muškarce, dok prosečan češki muž sedi uz TV, gleda hokej, jede knedle sa svinjskim mesom i popije uz to nekoliko velikih piva. Najveća psovka je "ti, vole!", a najčešća uzrečica «blago tebi».
Inače nemaju smisla za oblačenje. Iako ima puno Čeha koji poseduju ogromno materijalno bogatstvo srešćete ih ponekada na izlazu iz najnovijeg BMW u sandalama sa belim čarapama. Simpatično, zar ne?
Česi vole da majstorišu po baštama, kućama, radionicama"obožavaju da kuckaju eksere, da popravljaju i ono što ne može da se popravi. Subotom ne možete da očistite auto na pumpi od ogromnih redova. Ponesu novine i strpljivo sede, čitaju i čekaju u tom redu – fascinira me kako su zaljubljeni u svoje automobile i kako vole da su im automobili do besvesti čisti. A WC, zaista milina - nigde u Evropi nećete sresti takvo negovanje toaleta po restoranima, benzinskim pumpama, krčmama"Higijena im je moram priznati na izuzetno zavidnom nivou, za razliku od naše balkanske!
Ono što me najviše izluđuje od svega je njihova neljubaznost po prodavnicama. Pogotovo kada čuju vaš češki jezik sa akcentom. Paradoksalno je da strance ne vole iako Prag poseti godišnje nekoliko miliona ljudi. Ljubazni ljudi koje sretnete po gradu su većinom Slovaci, Srbi, Bugari, Turci ili Ukrajinci koji rade 365 dana u godini po restoranima i prodavnicama.
Moj pogled na Čehe i Čehinje je različit. Ponekad se ljutim na njih. Ponekad im se divim. Ponekad bi ih pojela za doručak, a ponekada zagrlila. Svakako zavisi na kakvog Čeha ili Čehinju naletite. Ima i sjajnih Čeha. Srećom, ipak sam udata za Balkanca.
Ana Panova Vasić, Prag, Češka Republika
[objavljeno: 29.12.2007.]
.jpg)
