Izvor: B92, Tanjug, 10.Nov.2009, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamska tradicija, nikab i žene
Egipćanke su u nedoumici - verske vođe koje podržava vlada Egipta im savetuju da u određenim situacijama ne nose nikab (pokrivku za glavu), dok im drugi poručuju da time čuvaju i štite svoju muslimansku veru.
Vlada Egipta, zemlje u kojoj je dominantno muslimansko stanovništvo (muslimana ima oko 90 odsto, hrišćana 10 odsto), pokušava da smanji uticaj islamizma na sve pore života, nastojeći da spreči širenje islamskog ekstremizma čiji talas preti od 90-tih godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tako je i pitanje nošenja ili nenošenja nikaba izbilo u vrh verskog debatovanja.
Diskusiju je podstakao dekan Univerziteta Al-Azhar u Kairu, visoki egipatski muslimanski vođa Muhamed Tanavi, koji je naredio studentkinjama da skinu nikab za vreme boravka na ovom, inače ženskom, univerzitetu. On tvrdi da nikab nije islamska obaveza već deo tradicije. Ovaj verski vođa je objavio "fatvu" studentkinjama.
Dodatno "ulje na vatru" dolio je egipatski ministar visokog obrazovanja Hani Hilal odlučivši da uvede zabranu nošenja nikaba unutar univerziteta, ženskih osnovnih i srednjih škola, uključujući i ženske studentske domove na nekolicini univerziteta u Kairu.
To je podelilo mislimanske verske učitelje, ali i mlade Egipćanke.
"Stavila sam nikab jer sam sunita (tradicija koja direktno sledi proroka Muhameda). To me približava mojoj veri i prorokovim ženama koje su nikab nosile... Radije ću umreti nego skinuti nikab, čak i u učionici", odlučna je mlada učiteljica Rokaja Mohamed.
Takve izjave ne raduju vlasti u Egiptu. Striktno interpretiranje islama, osvedočeno i kroz nošenje nikaba, čini se kao pretnja egipataskim vlastima, suočenim sa sporadičnim akcijama militatnih islamista, naročito u vreme turističke sezone.
Egipatska aktuelna vlast nastoji da ublaži uticaj islamističke opozicije uoči parlamentarnih izbora koji zemlju čekaju iduće godine i predsedničkih izbora 2011.
Kontroverze oko nikaba joj u tome i pomažu i odmažu. Dok egipatski državni mediji pozivaju žene da skinu nikab i pokažu svoja lica, upozoravajući da nikab "čini štetu društvu", dotle mnoge obrazovane Egipćanke, zaposlene u zemljama Zaliva, u kojima vlada "tvrda linija" islamizma, šire takav uticaj u svom zavičaju.
"Takav običaj ne potiče iz srca egipatskog društva, već je uvezen iz Zaliva", konstatovala je politička analitičarka Hala Mustafa, upozorivši da "ekstremizam jača u egipatskom društvu u poslednjih 30 godina".
Član egipatske Inicijative za lična prava Husam Bahgat smatra da su vladine odredbe oko zabrane nikaba osmišljene u borbi protiv ekstremizma, ali da izgledaju kao diskriminacija nad ženama.
Većina Egipćanki, ipak, ne nosi nikab, već maramu kao pokrivku za glavu. Marama, kao i nikab, uglavnom je crne boje, ali ih ima i u drugim bojama, najviše u beloj.
Postoje dva oblika nikaba: jedan pokriva lice od obraza nadole, dok drugi pokriva čelo i oči, ostavljajući mrežu kroz koju se gleda.
Muslimanke nose i hidžab (odeća koja se odnosi na različite stilove pokrivanja kose, vrata i ponekad ramena) i džilbab (kaput kojim se pokriva celo telo, da se ništa ne ocrtava). Žene u Iranu nose čador (od Islamske revolucije 1979.), dok žene u Afganistanu van kuće moraju da nose burku (pokriva celo telo, ostavljajući na očima mrežu).
Islamski učitelji u različitim zemljama se razilaze po pitanju da li je nošenje nikaba verska obaveza ili pripada tradiciji: dok je u Saudijskoj Arabiji to obaveza, dotle je u Tunisu pokrivanje lica čak zabranjeno.
Milanka Mirković, Tanjug.
