Izvor: Radio 021, 13.Sep.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet zamke koje roditelji ne vide
Zadatak da za tri minuta pojedu teglu eurokrema od 750 grama još je jedna u nizu ludosti na internetu.
Izazov, otkačena ideja, a možda i opasnost, ako su posmatrači i takmičari - deca. "Smešni" klipovi, poput onih kada se derani udaraju motkama po glavi, ili lupaju glavama u zid dok ne popadaju, zapravo su, smatraju stručnjaci, opasne ideje za školarce koji upijaju sve. I sve bi da probaju.
Statistike pokazuju da više od 90 odsto mališana mlađeg školskog uzrasta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << širom sveta surfuje internetom i koristi društvene mreže bez roditeljske kontrole. A opasnosti koje ih sa mreže vrebaju su mnogobrojne - nasilje, sadržaji neprimereni mališanima, pedofili, sulude igre...
- Internet je dobrodošao samo ako se koristi na pravi način i to je jedna od stvari koju pokušavamo da objasnimo deci - kaže Olivera Radić, psiholog u Osnovnoj školi "Nikola Tesla" iz Novog Sada. - Radimo na elektronskom opismenjavanju, ali osim što učimo decu, trudimo se da i roditeljima sugerišemo da postoje mnoge opasnosti za mališane, ako se internet koristi bez kontrole. Roditelji moraju da budu obazrivi. Veliki broj mama i tata, međutim, uopšte ne koristi računare, niti zna kako funkcionišu socijalne mreže, pa im je teže da shvate šta njihova deca rade ispred monitora, dodaje ona.
Istraživanje o izlaganju dece rizicima sa interneta, koje je urađeno u ovoj novosadskoj školi, pokazalo je da je više od polovine mališana prihvatilo poziv za prijateljstvo osobe koju ne poznaju. Podatke o sebi osobama koje nikada nisu srele dalo je 17 odsto dece, jednom ili čak pet puta. Trećina đaka ostavljala je lične podatke na profilima, a gotovo 50 odsto njih je "četovalo" sa nepoznatim sagovornicima. Čak 11 odsto njih je barem jednom prihvatilo poziv na sastanak sa nepoznatom osobom.
- Istraživanje je u saradnji sa Unicefom organizovalo Ministarstvo prosvete i Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta, a konkretni podaci ne odstupaju od republičkog proseka - kaže Olivera Radić. - U 16 odsto slučajeva deca su bila žrtve digitalnog nasilja, gde su njihovi podaci bili korišćeni bez pristanka, a 40 odsto njih su posećivali sajtove za koje znaju da bi im roditelji branili.
Dve trećine roditelja izjasnilo se da želi da preko škole sazna više o digitalnom nasilju. Školarci se "postavljaju" kao da je internet njihov fah, polje gde su oni magovi, i da tu više ništa ne mogu da nauče. Po rečima naše sagovornice, škola je trenutno jedino sigurno mesto koje mora da se bori sa digitalnim nasiljem.
- Preostala je samo škola kao mesto gde se još nešto može promeniti, jer društvo i sistem se teško menjaju - kaže Radićeva. - U momentu kada se opasni sadržaji, sa potpuno pogrešnim vrednostima za našu decu, senzacije, rijalitiji, emituju sa malih ekrana, institucija koja mora da popravlja, da vraća prave vrednosti u prvi plan, jeste škola.
Svetska organizacija psihologa i pedagoga smatra da dete ne bi trebalo da ulazi u svet društvenih mreža pre navršene dvanaeste godine.
