Izvor: Blic, 28.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idem veseo kroz život
Idem veseo kroz život
Nikola Đuričko je glumac koji pleni svojom neobičnom ličnošću, a istovremeno izaziva svojevrstan zazor. No, na kraju se ipak ispostavi da je prijemčiv, na osoben način otvoren, veoma zanimljiv, duhovit... U vreme 38. filmskih glumačkih susreta u Nišu boravio je kao jedan od glavnih likova komedije 'Pljačka Trećeg rajha' koja se po tekstu Ljube Moljca, a u režiji Zdravka Šotre snima upravo na niškim lokacijama. Takođe je na festivalu bio prisutan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kao protagonista filmova 'Kordon' Gorana Markovića i studentskog filma 'Taksista', koji je deo omnibusa Aleksandra Adžića.
Govoreći o Kalauzu, liku koji tumači u pomenutom filmu (pohlepnom i ne baš naročito inteligentnom lopovu), Đuričko kaže da je bez razmišljanja prihvatio ulogu.
'Meni je sve to izgledalo gotovo kao priča iz snova; da dobijem tako dobru ulogu i da radim sa tako dobrom ekipom. Zapravo, to mi je izgledalo i izgleda mi još uvek baš tako, a šta će do kraja biti - videćemo. U svakom slučaju, sve ovo je kao ostvarenje jednog sna. Ima li nekih dodirnih tačaka između Nikole Đurička i Kalauza?
- Ne mogu zapravo da kažem ko je Nikola Đuričko, jer nisam ni sam siguran. A ne mogu reći ni ko je Kalauz. Ima sličnosti u tom smislu što i ja, poput njega, idem veseo kroz život. Ni ja ni on ne uključujemo mozak kad nije neophodno (smeh). No, ovaj lik ima svoje ishodište, svoju slobodu, svoj kraj, zna šta će mu se desiti. Oslobođeno ulazi u celu priču i ima jednog starijeg iskusnog partnera koji ga vodi kroz zbivanja. Njega tumači moj dragi kolega i prijatelj Dragan Nikolić. Za razliku od Kalauza, ja nemam nekog ko bi me vodio kroz život. On, naravno, ima sreću da u vreme Trećeg rajha, kada su ljudi proživljavali ozbiljne tragedije, okusi jednu zabavniju i uzbudljiviju stranu rata. Jer u svojim krađama prolazi srećno, odnosno nekažnjeno.
Ne prolazi li se i danas za velike krađe nekažnjeno?
- Ne znam. Nemam baš naročitog poverenja u pravosudni sistem. Nemam poverenja ni u penzioni sistem, ako ćemo na tu stranu da pričamo. Zapravo, nemam poverenja ni u šta. Jer, odrastao sam u takvom vremenu u kome prosto nije moguće verovati ni u tradiciju ni u stvari koje će kao mene da sačekaju i da me u datom trenutku štite. U šta imate poverenja?
- U par prijatelja, u sebe, svoju porodicu... A u posao koji radite?
- Ni u to nemam poverenja, jer to je isto - kako vetar duva. Sad sam kao vrlo popularan, devojčice furaju ono: 'Haj, hoj, evo ga Đuričko'. A za par godina, ko zna. Može mi se desiti da ne snimim nijedan film više. Može mi se takođe čak dogoditi da ne radim predstave. Glumački posao je neizvestan, a kod nas se inače živi od dana do dana. Što, naravno, ima i neku svoju dobru stranu. Naučiš da poštuješ taj dan i taj trenutak. Ali negde ne možeš da se zakuneš da će to i dalje biti tako. Govorimo o prednostima i manama ovog trenutka. Gde vi vidite jedno, a gde drugo?
- Nisam birao ovaj život, niti sam birao da se rodim u Srbiji, nisam glasao za Slobu, nisam, doduše, u početku ni imao pravo glasa... Dakle, teško da mogu govoriti o prednostima i manama jer su mi naše žestoke okolnosti bile nametnute. Pri tom znam da u socijalnom smislu i u pogledu društvene sređenosti ima i boljih života. Ali mislim da postoji jedna prednost. Da su ljudi ljudi i da nije važno kom socijalnom staležu pripadaju. Tačnije, ljudi su ljudi, a svinje su svinje. I nema greške! Zasad je kod nas ta razlika prilično uočljiva. Koliko ste vi zadovoljni postojećim stanjem?
- Zadovoljan sam u tom smislu što se bavim poslom koji volim, dobijam uloge, a svaki glumac je zadovoljan kada radi. Opet, sa druge strane, znam i osećam da ne treba biti previše zadovoljan. Zašto?
- Kad god sam se osetio srećnim i sigurnim, to se srušilo. A i mnoge su se stvari izjalovile dok sam stasao da ih koristim. Primera radi, nikad nisam bio u Dubrovniku. Kad sam ja, recimo, napunio 18 godina za nas više nije bilo Dubrovnika. Drugačije je ovo vreme, mislim da su ove generacije mlađe od mene baš nastradale. Oštećene su ne svojom krivicom. Ali, šta je tu je. Život ide dalje. Nema se vremena za očajanje. Postoji li uloga koju priželjkujete?
- Glumci kod nas ne biraju mnogo, a lično nikad nisam preterano razmišljao o tome šta bih voleo da igram. Stvari se događaju uglavnom mimo mene, a prosto pokušavam da se vodim niz tu struju i da pazim kako se ne bih opalio o neku kamenčugu. Očekivanja nemam, jer kad god sam ih imao, razočarao sam se. Nego, stvari će ići svojim tokom. Jednostavno, treba se radovati životu, biti dobar prema ljudima, biti dobar prema svojoj ženi - i to je to. Tatjana Nježić
