Izvor: B92, 06.Dec.2014, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I svemir se uklapa u "zlatni presek"
Kosmička konstanta poznata kao “zlatni presek” može se naći u uraganima, slonovskoj surli i u galaksijama.
Da li u svemiru postoje naše bezbrojne kopije?
Foto: Hubble Heritage / Flickr.com
Oni tvrde da se ovaj broj može koristiti kako bi se povezale sve pojave u univerzumu – od prostor-vremena do hemijskih struktura.
Istraživanje su sproveli dr Jan Bojens sa Univerziteta u Pretoriji i dr Frensis Takerej sa Univerziteta u Vivatersrandu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Južnoafričkoj Republici.
Oni kažu da zlatni presek – 1.618 – može da se poveže “ne samo sa matematikom, nego i fizikom, biologijom i topologijom prostor-vremena” i da možda diktira oblik određenih objekata u svemiru.
Zlatni presek koji je predstavljen grčkim slovom “fi” predstavlja matematičku povezanost između dva aspekta objekta.
Korišćen je i u umetnosti, a smatra se da ima “estetski prijatan” efekat.
Međutim, presek se po svemu sudeći nalazi i u prirodi i to u skeletima životinja, ćelijama biljaka, pa čak i školjakama.
“Imamo razloga da verujemo da zlatni presek ima kosmički karakter i to na osnovu sveprisutnosti logaritamskih spirala”, napisali su istraživači.
“Spektakularni primeri su galaksija Mesje 5, oblik školjki, uragana, pa čak i raspored planeta i meseca”.
Istraživači smatraju da je presek tako rasprostranjen zbog toga što je on svojstvo prostor-vremena.
“Došlo je vreme da prepoznamo da relativnost i kvantne teorije mogu biti objedinjene i povezane numerički vrednošću matematičke konstante – bilo u kontekstu prostor-vremena, bilo u biologiji”, piše u izveštaju.
Koliki deo svemira sledi ovo pravilo još nije poznato.
Neki smatraju da je kosmos samo srećna slučajnost, a drugi, poput onih koji se zalažu za teoriju multiverzuma, misle a postoji beskonačan broj svemira, od kojih neki nisu imali toliko sreće.
