Izvor: B92, 06.Jan.2013, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I 2013. će proći bez smaka sveta

Dve komete i dva asteroida će ove godine posetiti Zemlju, Mesec će dodirnuti Zemljinu senku, Rusi i Kinezi će se kretati po svemiru, a startovaće i evropska misija Swarm.

Već 10. 1.2013. pored Zemlje će da prođe jedan od trenutno najpoznatijih svemirskih objekata: asteroid Apofis (Apophis), nazvan po egipatskom bogu tame Apopu (ili Apopisu). Taj put je između Zemlje i Apofsa i više nego na dovoljnom odstojanju - gotovo 15 miliona kilometara. Astronomi će optičkim teleskopima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i velikim radarskim antenama pratiti putanju tog oko 300 metara velikog nebeskog tela. Jer, Apofis bi mogao i nezgodno da se približi Zemlji: u petak, 13. aprila 2029. Apofis će nalaziti samo oko 30.000 kilometara iznad Zemljine površine. Tada će nam biti bliži od meteoroloških i komunikacijskih satelita u geostacionarnoj orbiti, koja se nalazi na 36.000 kilometara iznad ekvatora.

Sedam godina kasnije Apofis bi čak mogao i da se sudari sa Zemljom. Šanse su, doduše, samo 1 prema 100.000. Udar bi, međutim, imao strašne posledice. No, već ovaj "susret" u januaru i precizna radarska posmatranja trebalo bi da pokažu da ni Apofis neće udariti u Zemlju.

Opasni kandidati u svemiru

Koliko bi blizak susret s Apofisom mogao da bude sredinom februara će pokazati asteroid 2012 DA14. To telo će se približiti Zemlji na 24.000 kilometara razdaljine. No, astronomi govore da nema razloga za uzbunu: udar na Zemlju je isključen. Ali će ljubitelji svemirskih tema moći 15. februara uveče dvogledom da prate kako taj asteroid prolazi pored Zemlje kroz sazvežđa. Osim toga, kako je prečnik tog objekta samo oko 40 metara, mogući udar bi imao verojatno samo regionalne posledice.

Ukoliko je taj asteroid sastavljen od poroznog materijala, pri ulasku u Zemljinu atmosferu bi se gotovo potpuno raspukao. Samo u slučaju da je od metala, mogao bi pri udaru da napravi veći krater.

Susreti s Apofisom i 2012 DA14 će proći bez opasnosti. Međutim, njihova poseta Zemljinom "komšiluku" pokazuje i podseća da je naša planeta stalno izložena opasnosti od kosmičkih bombardovanja. Zato NASA i evropska svemirska organizacija ESA 2013. godine rade na tome da nadograde nadzorne sisteme, prepoznaju opasne kandidate u svemiru i planiraju moguće odbrambene misije. U februaru će jedan odbor Ujedinjenih nacija izdati preporuku o tome kako bi čovečanstvo trebalo da se ophodi s jednom takvom konkretnom opasnosti.

Velike komete u martu i novembru

Da uvek iznova neočekivani gosti iz dubina Sunčevog sistema dolaze blizu Zemlje pokazuje i primer komete Panstarrs. Automatski teleskopski sistem Panstarr na Havajima je to ledeno telo otkrio u martu 2011. On će 10. 3. 2013. dostići svoju najbližu udaljenost od Sunca i time mu biti bliže nego Merkur (najbliža planeta od ukupno osam poznatih iz Sunčevog sistema). Nakon toga Panstarrs dalje putuje kroz sazvežđa Ribe i Andromede, čime će biti na perfektnoj putanji za posmatrače tog spektakla sa severne polulopte.

Prema proračunima, kometa bi tada mogla da se vidi golim okom. Ipak, procene o tome koliko će svetlo (zj. vidljivo) biti neko nebesko telo u prolazu, uvek su nezgodne.

Kometa ISON bi početkom Adventa 2013. mogla još više da zadivi nego Panstarrs na početku godine. To ledeno nebesko telo, otkriveno u septembru, 28.11. 2013. će na samo dva miliona kilometra odstojanja proći pored Sunca. Pri tom će se velike količine leda i prašine zasigurno jednostavno istopiti. Ta kometa bi trebalo da se vidi usred dana neposredno pored Sunca kao izuzetno svetao objekat.

Kosmičke igre svetla i senke, pomračenje Sunca i Meseca, ove godine neće biti u velikoj mjeri na dnevnom redu.

25. aprila će iz Evrope, Afrike, velikog dela Azije i Australije moći da se vidi tek pomračenje Meseca od jedan posto.

3. 11. 2013. će doći do jedinog potpunog pomračenja Sunca ove godine. No, ono će iz južne Evrope biti samo delomično vidljivo.

Konačan start evropskih magnetnih satelita

Evropski vrhunac astronautike će 2013. biti start tri Swarm satelita u aprilu. Sateliti, koje je proizvela firma Astrium iz Fridrihshafena, trebalo bi da detaljno istraže magnetno polje Zemlje. S misijom Swarm, ESA utvrđuje svoju vodeću svetsku ulogu u naučnom posmatranju Zemlje. Te magnetnke sonde su bile gotove već godinu dana, ali zbog problema s ruskim raketama nosačima start je više puta pomeran.

2013. bi merenja na 500 kilometara visine konačno trebala da počnu.

U Međunarodnoj svemirskoj stanici ISS nastavlja se rutinski posao. U maju bi na ISS-u sa Lukom Parmitanom ponovo trebalo da boravi jedan astronaut ESA-e gde će imati priliku da pola godine vrši eksperimente u svemirskoj laboratoriji Columbus.

Godinu dana nakon njega bi na putovanje u svemir trebalo da krene nemački astronaut Aleksander Gerst.

Kina takođe planira da pošalje svoje astronaute u malu stanicu Tiangong.

Na političkom planu ti kontakti bi 2013. trebalo da se intenziviraju kako bi se Kina možda ipak uključila kao partner ISS-a. Do sada su Sedinjene Američke Države to kategorično odbijale.

Nastavak na B92...