Izvor: B92, 19.Jan.2011, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hudele Likens - 69 pitanja o seksu
Većina žena u Belgiji ne zna gotovo ništa o najintimnijem delu svog tela, kaže autorka „Knjige o vagini” i „Knjige o penisu”.
Izvor: Blic.rs, Politika.rs
Foto: Filomena Scalise / FreeDigitalPhotos.net
Bivša belgijska misica i vodeći seksolog u toj zemlji Hudele Likens predstavila je juče dve knjige čiji naslovi jasno govore o temama: "Knjiga o vagini” i "Knjiga o penisu”. Iako bi se reklo da u liberalnoj Belgiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovakve knjige ne mogu da izazovu nikakav skandal, desilo se da su mnogi bili zatečeni jer je prvi put progovoreno o stvarima koje i dalje ostaju ispod tepiha. Hudele Likens kaže za "Blic” da su ljudi danas toliko zatrpani brutalnim viđenjem seksa na internetu i televiziji da su zaboravili kako pravi seks zapravo izgleda. U tome ona ne vidi bitnu razliku između Belgije i Srbije.
Podnaslov Vaših knjiga mogao bi da glasi „Sve što ste hteli da znate a niste smeli da pitate”. Odlučili ste se, dakle, za kontraofanzivu – bolje sprečiti nego lečiti?
Jeste, ali ne samo za prevenciju bolesti. Moj cilj je da upoznam ljude sa drugim načinom na koji može da se predstavi svoje telo i seks. Okruženi smo temama o seksu na internetu, MTV kanalu, ali uvek na isti, agresivan način. Seksualnost je dobila loš imidž i treba nam protivteža. Da upoznamo svoje, ali i partnerovo telo, pa onda da gradimo intimu, da se upoznajemo, i spoznajemo šta volimo i šta nam prija.
Navodite rezultate ankete u kojoj tri četvrtine Belgijanki smatra da su društveni tabui vezani za seks doprineli njihovom neznanju. Šta se onda promenilo na tom polju danas, 40 godina posle seksualne revolucije?
Promenilo se mnogo toga. Možemo da pričamo o ovim temama, i žene mogu da uživaju u seksu. Problem je što mi idemo prebrzo. Moje ćerke imaju 13 godina i ne bih da ih sutra partner prisiljava na seks. Kada sam pisala knjigu saznala sam da većina žena u Belgiji ne zna gotovo ništa o najintimnijem delu svog tela. Jedan razlog je što se ta tema smatrala zabranjenom i „prljavom”. A drugo, ženski polni organ je skriven, za razliku od penisa kojeg muškarci mogu da gledaju svaki dan. Mi vaginu ne možemo, sem ako ne koristimo ogledalo. Našem neznanju su doprinele i reklame koje prikazuju kako se devojke osećaju kad dobiju menstrualni ciklus, a sve se prikazuje kao nešto strašno, neprirodno. Ta tema je već dugo „zabranjena zona” i otuda tabui sve do današnjih dana.
U nedavnom istraživanju u svetu zaključeno je da se parovi više ne rastaju zbog prevare, pa čak ni nasilja, već nedostatka komunikacije i bliskosti. Kako to objašnjavate?
Razvod je doneo i dobre strane. Ljudi žele da budu razdvojeni, da se pronađu, vrate sebi, jer su se udaljili, izgubili. Više se ne dodiruju, ne razgovaraju, ne uživaju, ne rade na svojoj vezi, ne pronalaze zadovoljstvo u tome... A kad nema truda, nema ni rezultata. I sama sam sada singl, i to u potpunosti razumem. Imamo izbor, a i to je, priznaćete, dostignuće.
Jedan časopis o muško-ženskim odnosima nazvan je po Vama. Obrađujući ovu nepresušnu temu iz broja u broj, da li ste uspeli da definišete „Marfijev zakon ljubavi”?
Razni su slučajevi, ali jedina konstanta je – Idi kuda te srce vodi!
Šta vas je motivisalo da napišete knjigu „69 pitanja o seksu”?
Pisala sam jedno vreme za „Plejboj”, ali i u svojoj praksi slušala razna pitanja. Ubedljivo najviše pitanja je stizalo u vezi sa spermom i veličinom polnog organa. Odlučila sam da odgovorim na sve ono što ljude zanima... Zato sam i ovu plavu i roze knjigu pisala tako da pružim tačne, naučne informacije ali rečnikom i žargonom mlade generacije. Moj san se ostvario jer je moja misija u Belgiji potpuno uspela. Rekla sam „stop” dezinformacijama iz masmedija, i niko se nije žalio, niti u mojim knjigama video naznake bilo čega što bi slutilo na pornografiju.
Plavu knjigu namenili ste prvenstveno ženama. Zbog čega?
Muškarci doživljavaju svoj penis kao prijatelja, i uglavnom nemaju problem sa penisom, osim ako on „ne radi”. Oni vole svoje penise, daju im čak nadimke, i razgovaraju sa njima. Mi to ne radimo. Nama je i naš organ nepoznanica, a onda i muški. Zato moramo bolje da ga upoznamo.
Roze knjigu završavate jednim savetom. Metafora ženske emancipacije?
Na kraju knjige je savet kako da i žene piške stojeći. To jeste način da kažemo: „Evo, možemo i mi! Izvodljivo je”. Divna emancipacija nam je omogućila da možemo da biramo da li želimo seks, i sa kim ga želimo. Da možemo da imamo i namazane nokte, ali i da radimo toliko toga. Da možemo da budemo zahtevnije. Ali ovaj moj savet je bio više šala jer ne mislim da u svemu ne treba da budemo ravnopravni. Dobile smo već toliko toga!
"Tokom mog boravka ovde nisam primetila razliku u načinu na koji se govori u seksu ovde i u Belgiji. I tamo još uvek postoje teme o kojima se ne govori toliko, ali stvar je o tome što se seks ne može izbaciti iz naših života. On je svuda oko nas, i zato nam je potrebno nešto što će biti suprotnost svim onim užasnim stvarima koje gledamo na internetu. Ja sam protiv zabrana, a to u slučaju interneta nije ni moguće, ali nama zaista nije potrebna čitava generacija ljudi koji seksualno obrazovanje stiču preko takvih slika, zar ne?”
Kako oni izgledaju?
- Prvo što vidite jeste da su veoma frustrirani svojim telom, jer svuda oko sebe vide samo plastiku: ogromni penisi i ogromne grudi. Drugo, kod njih apsolutno nema intimnosti i međusobnog poštovanja. Ne kažem da se ne može imati seks ako nema ljubavi, ali i te kako smatram da dobrog seksa nema bez intimnosti, a prisnost se postiže tako što učite jedni o drugima i saznajete više o svom telu. U stvarnom životu, seks je poput putovanja, a na internetu je to takmičenje. To su kao neke olimpijske igra penisa! Samo se razmišlja o tome kako što pre dostići orgazam, a put dotle je ipak mnogo važniji. Već sad vidimo da ljudi koji previše gledaju pornografiju, postaju prezasićeni seksom već nakon deset godina. Vi danas imate prelepe devojke, koje su imale mnogo partnera i radile stvari o kojima ranije nije smelo ni da se razgovara, koje su postale nezainteresovane za seks već oko 30. godine jer ih to više ne zanima. One nikad i ne otkriju pravi vatromet seksa.
Kako ste vi kao bivša mis Belgije i TV ličnost odlučili da napišete ovu knjigu?
Mis Belgije sam postala na petoj godini studija psihologije, a nakon toga sam radila u Holandiji, da bih tek kasnije počela da se bavim seksologijom. Izbor je bio - ili karijera manekenke ili seksolog. A manekenka svakako nisam htela da budem. Nekoliko godina kasnije bila sam na svetskom kongresu ginekologije u Čileu, gde sam imala istraživanje o odnosu žena prema vagini. Otkrila sam da žene o vagini zapravo ili znaju veoma malo, ili, što je još gore, prema njoj imaju veoma negativan odnos. Tada sam shvatila da moramo da uradimo sve što možemo da vagina opet bude seksi i da je izvučemo iz tame. Mnogo doktora tada mi je prišlo i bili su toliko oduševljeni da su predložili da osnujemo klub prijatelja vagine!
Nedavno je baš na jednoj domaćoj televiziji prikazan film "Gospodar prstenova”, za koji su neki seksolozi rekli da je Sauronovo oko na Mordoru, koje je centar sveg zla, zapravo vagina...
Pa to je strašno. U svim drevnim civilizacijama vagina je uvek predstavljana kao nešto lepo i božansko, ali tek u moderno vreme postala je negativno. Pogledajte samo reklame za neke proizvode poput sprejova za vaginu koji mirišu kao ruža. Pa, ako želite da vam vagina miriše na ružu, onda ste u nevolji, ja vam onda savetujem da pod hitno odete kod doktora, jer s vama nešto ozbiljno ne štima! Žene će da se uplaše da s njima nešto nije u redu ako im vagine ne mirišu na ruže, a istina je potpuno suprotna. Otud i mnoge žene imaju tako negativan odnos prema svom polnom organu. Tako je i krenula moja misija ratnika za vaginu!
Penisima već nisu potrebni ratnici.
Kada sam napisala knjigu o vagini, svi muškarci su skočili: "Knjiga o vagini?! A mi? Kolika knjiga bi to morala biti?” Moja istraživanja su pokazala da muškarci imaju mnogo bolji odnos prema svom polnom organu i seksualnosti uopšte. Zato ja ovu knjigu i zovem "Njena knjiga o penisu”, jer ovo je knjiga namenjena više ženama. Nadam se da će ovo biti i dobar poklon koji muškarci mogu dati svojim ženama za rođendan, recimo!
Vaše sledeće delo nosiće naziv "Knjiga o seksu”. Sledi još šokova za puritance?
Nova knjiga će biti zanimljiva, jer kombinuje ove koje sam već napisala. Nama jesu potrebne veoma detaljne informacije o oba organa, ali da bismo dostigli prisnost i doživeli pravi vatromet koji donosi seks treba nam mnogo više od onog što nam se servira preko interneta i televizije. Na primer, kaže se da ako nemate lepo telo, ne možete imati ni dobar seks. Kakva glupost! To uopšte nije tako, nego može da bude baš suprotno.
