Izvor: B92, 25.Mar.2016, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatskom će uskoro šetati praistorijska stvorenja?
Na devet lokacija u Evropi, uključujući i Hrvatsku, poslednjih godina razvija se vrlo zanimljiv projekat “rewildinga”, odnosno “vraćanja divljine” čiji je jedan od ciljeva uzgoj životinja sličnih izumrlom divljem konju i turu (Auroch) kao i njihovo vraćanje u prirodu.
Ako se sve bude odvijalo kako priželjkuju vođe projekta, kroz pet do deset godina ljudi iz celog sveta mogli bi dolaziti na Velebit ne samo na planinarenje i uživanje u pogledu na Jadran, nego i na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fotosafarije i posmatranje divljih životinja, jer bi do tada mogle biti prisutne i vrste slične onima kakve su po zidovima pećina crtali drevni preci.
Britanski naučni časopis “New Scientist" ističe da su u parku prirode Mashorst u Holandiji ovog meseca već puštena četiri bizona, a u planu je puštanje još četiri u Veluveu sledećeg meseca. Nakon uspešnih puštanja dva evropska bizona u Rumunskim severnim Karpatima, krajem maja ove godine planirano je još jedno puštanje. U uzgojni centar na Ličkom polju u Hrvatskoj u januaru je dovedeno 45 poludivljih konja, a u Bugarskoj je do sada pušteno 35 jelena lopatara.
Inicijativa Rewilding Europe osnovana je 2011. s ciljem vraćanja divljine na oko milion hektara površine na desetak mesta, uključujući Iberijsko poluostrvo, Rodope, Velebit, Karpate, Centralne Apenine, Švedsku Laponiju i delte Odre i Dunava. Ideja je da se ova područja do 2020. pretvore u prirodne rezervate u kojima bi se ponovno naselile neke autohtone vrste, među kojima su iberijski ris, evroazijski ris, vuk, šakal, mrki medved, španska divlja koza ibeks, evropski bizon, beloglavi sup, veliki beli pelikan kao i divlji konj i divlje govedo. U Hrvatskoj u tom kontekstu pokušavaju da uzgoje autohtono govedo taurosa, odnosno tura.
“Reč je o početnoj fazi projekta koji vode Rewilding Europe i udruženje Taurus iz Holandije, u kojem će se selekcijskim metodama uzgoja pokušati doći do životinje koja će svojim fizičkim i drugim karakteristikama što je moguće više ličiti na autohtonog tura”, objašnjava Davor Krmpotić, inženjer šumarstva, predsednik udruženja “Divljina Velebita”, koja je lokalni partner inicijative Rewilding Europe.
“Tu neće biti nikakvog genetskog manipulisanja namenjenog kloniranju izumrle vrste kao što to neki pokušavaju da učine s mamutom. Ovde je reč isključivo o metodama selektivnog ukrštanja. Prvi primjerci životinja koje bi ličile na tura mogle bi biti dobijene tek oko 2027.”
Inicijativa rewildinga, ističe, trenutno predstavlja vrhunac zaštite prirode jer svuda u svetu preuzima primat nad ostalim konceptima tako da se razvija u svojevrstan pokret.
Rewilding Europe ušla je u većinsko vlasništvo jedne firme koja na Velebitu i u njegovom priobalju ima u zakupu tri lovišta. Tu se sada uvode velike promene i restrukturiranja. Između ostalog, u saradnji s ministarstvima poljoprivrede i zaštite životne sredine, vođe projekta pokušavaju da dokažu da dominantan izvor prihoda lokalnog stanovništva ne bi trebalo da bude komercijalni lov već turizam vezan za divlju prirodu.
“Cilj nam je da pokažemo da se fotografisanjem medveda može zaraditi više nego odstrelom, da se fotografisanjem vuka može zaraditi više nego što će se potrošiti na odštete stočarima i sl. Ideja nam je takođe da u budućnosti razvijemo projekte uzgoja običnog jelena u saradnji sa Šumarskim fakultetom. Revitalizacijom jelenske divljači na Velebitu stvorili bi se pozitivni uslovi za život velikih predatora – vukova, risova, medveda i šakala. Time bi se povećala njihova brojnost i genska raznovrsnost, a smanjili bi se pritisci na domaća stada goveda”, kaže Krmpotić.
Neki kritičari rewildinga upozoravaju da bi se uvođenjem divljih životinja mogli povećati određeni rizici – recimo, mogle bi se vratiti neke bolesti i paraziti, a mogao bi se povećati i broj bliskih susreta s ljudima.
Pobornici projekta odgovaraju da bi se oni mogli kontrolisati, između ostalog i vakcinacijom. Životinje koje su deo programa Rewilding Europe su pod stalnim veterinarskim nadzorom, a sve projekte kontrolišu i vode eminentni stručnjaci iz tog područja.
.jpg)
