Izvor: B92, 19.Feb.2014, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gurlitovi advokati traže nazad "naci" blago
Mesecima je uglavnom ćutao, ali sada se Kornelius Gurlit oglasio saopštenjem. Kaže da neke tvrdnje o njegovoj umetničkoj zbirci nisu tačne. I zahteva vraćanje oduzetih slika.
- Pronađeno 1.500 slika koje su oteli nacisti
- Gurlit ima drugi stan u kom je pronađeno još remek dela
Advokati minhenskoga kolekcionara umetničkim predmetima Korneliusa Gurlita krenuli su u kontra-ofanzivu u slučaju remek-dela pronađenih u Gurlitovom stanu. Oni kritikuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodno nepravedno postupanje prema njihovom klijentu, a na web-stranici www.gurlitt.info tvrde da je Gurlit zakoniti vlasnik gotovo svih slika. Shodno tomu zahtevaju i njihovo vraćanje. Samo kod malog dela umetnina postoji sumnja da se možda radi o umetničkim delima koja su oteli nacisti - advokati dodaju da je Gurlit spreman nakon što mu bude vraćena čitava zbirka da omogući merodavnim vlastima da provere utemeljenost sumnji, piše Dojče Vele.
Na web-stranici je postavljena i izjava 81-godišnjeg Gurlita. „Toliko toga se dogodilo proteklih nedelja i meseci i još uvek se događa. Ja sam samo hteo da živim sa svojim slikama, u miru i tišini.“
Advokat Hans Hartung kritikuje postupak protiv njegovog branjenika i u poređenju s onim kako se postupa s drugim umetničkim zbirkama, smatra da to "nije u redu". „U Nemačkoj ima puno javnih i privatnih zbirki u kojima je udeo mogućih opljačkanih umetničkih predmeta puno veći nego u Gurlitovoj zbirci – ali za te zbirke i odgovorne direktore muzeja, čini se, nema nikakvih sankcija“, kaže Hartung.
Pregovori s naslednicima
Prema navodima advokata kod samo tri posto dela u Gurlitovoj zbirci, u kojoj je 1.280 predmeta, postoji sumnja da se možda radi o delima koja su opljačkali nacisti. Kod slika pronađenih u Gurlitovoj kući u Salcburgu posle poređenja sa registrom traženih umetničkih dela, ni kod jedne se nije pojavila sumnja da se radi o ilegalno stečenom delu.
Sa šest osoba koje su se javile tvrdeći da neka dela pripadaju njima u toku su pregovori. „Više ih se nama nije javilo“, kaže advokat. U pregovorima se radi o slici Anrija Matisa „Femme assise“, zatim „Dva jahača na plaži“ Maksa Libermana kao i delima iz zbirke drezdenskog advokata Glasera čiji naslednici traže dela tvrdeći da je Glaser bio prisiljen da proda umetnine kako bi prehranio porodicu, nakon što su mu nacional-socijalisti oduzeli advokatsku licencu.
Posebni odbor koji je Državna komora Augsburg zadužio za proveru Gurlitove zbirke pretpostavlja da se kod oko 600 dela možda radi o umetninama koje su opljačkali nacisti. Ta dela su stavljena na web-portal za izgubljene umetnine www.lostart.de.
Kornelius Gurlit je bio uveren da je od oca nasledio legalno stečenu zbirku i nije mu bilo poznato „da se u zbirci nalaze pojedina dela koja bi se danas mogla okvalifikovati kao opljačkana umetnost“, kažu Gurlitovi advokati i dodaju da je on spreman da preispita „kvalifikovane, razumljive i opravdane zahteve za vraćanjem“ koje podnesu naslednici progonjenih Jevreja.
