Izvor: B92, 12.Avg.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradski prevoz na nemački način
Nemci, po običaju misle na sve. Takav je slučaj i sa javnim gradskim prevozom i pitanjem bezbednosti putnika.
Svi zaposleni u gradskom saobraćajnom preduzeću grada Bona prolaze posebne obuke, ne samo za redovne, već i vanredne, pa i one najteže situacije.
Nemački zakon kaže da je za bezbednost putnika odgovoran vozač. Osnovno je pravilo – nema priče sa vozačem dok je vozilo u pokretu. A vozač, na svoj mobilni telefon, ukoliko nema takozvani hends-fri, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << može slobodno da zaboravi, preneo je Dojče vele.
Ipak, to ne znači da su vozači u metrou potpuno odsečeni od spoljnjeg sveta. Oni su u neprekidnom kontaktu sa kontrolnim centrom putem digitalnog radija. Na taj način ljudi u kontrolnom centru mogu, ukoliko dođe do nekog incidenta ili udesa, da pozovu i upute na lice mesta policiju, hitnu pomoć ili vatrogasnu brigadu, kažu u Gradskom saobraćajnom preduzeću Bona.
Ako se u metrou dogodi nasrtaj na nekog od putnika, vozač to vidi uz pomoć sigurnosnih kamera i obaveštava kontrolni centar. Druga mogućnost je da neko od putnika pritiskom na sigurnosno dugme zaustavi vozilo.
Putnicima se savetuje da sednu - ako postoji slobodno mesto. U suprotnom, da se čvrsto drže za šipku. Na vratima se nalaze i senzori, koji sprečavaju njihovo zatvaranje, ukoliko neko stoji na samom ulazu. Korisno, ukoliko vidite da neko trči za prevozom.
Iako u Bonu ne postoji potreba za licima ovlašćenim da čuvaju red i mir u gradskom prevozu, nasrtaji na kontrolore ili vozače nisu nepoznanica: onda vozač pritiskom na dugme može da pozove kontrolni centar, gde se čuje čitav dijalog iz vozila.
Pored 130 kamera na stanicama i u metro-linijama, bezbednost putnicima garantuju i strogo kontrolisana vozila.
Svake godine, nabavljaju se novi autobusi, a jedan u rotaciji "izgura" najviše 15 godina, kada se povlači iz upotrebe. Vozni vek vozova iznosi 25 godina, a najstariji u Bonu ima 13.
Ipak, udesi se dešavaju. Ko će platiti odštetu eventualno povređenim putnicima zavisi od toga da li je kriv vozač ili osoba koja je upravljala drugim vozilom sa kojim se autobus sudario, kažu u GSP Bona.
Postoji obaveza za nadoknadu štete. Lice koje je uzrokovalo udes mora da pokrije sve troškove. Ali, ne postoji nešto poput osiguranja putnika, jer je ipak reč o javnom prevozu.
Pored bezbednosti tokom vožnje, putnik u Bonu može da bude siguran u još jednu stvar – da će prevoz uvek i svuda stići tačno u minut.
