Izvor: Blic, 20.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golim životima se bore za opstanak
Golim životima se bore za opstanak
KOSOVSKA MITROVICA - Ušoreno mešovito srpsko-albansko selo Cernica kod Gnjilana odavno je uzanim sokacima etnički razdvojeno. U sokacima koji razdvajaju, Srbi se retko pojavljuju, dok se Albanci sasvim slobodno kreću i odlaze iz sela. Srbi koji idu u kupovinu u Gnjilane i srednjoškolci koji idu u Parteš i Pasjane u škole odlaze uz pratnju Kosovske policije. Za šest i po poslednjih godina, pratnju su prvo činili vojnici Kfora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa UN policija, a sada kosovski policajci.
- Do polovine 1999. godine u Cernici je u blizu 200 domaćinstava živelo 712 Srba, a danas selo broji tek nešto više od 200 Srba. Šest i po godina živimo kao u logoru i svakodnevno se golim životima borimo za opstanak. Cenu dosadašnjeg opstanka krvavo smo platili, sa osam ubijenih, 40 teže i lakše povređenih, ali i 45 zapaljenih kuća, a da ne pominjem svakodnevnu krađu šume i drugu štetu - žali se Milivoje Nastić.
Poslednjih meseca dana napadi su učestali: 21. januara bačena je bomba na kuću oca potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Milorada Todorovića, a 5. februara zapaljena je kuća Trajana Savića. Oba napada su prošla bez žrtava. Cerničani ne zaboravljaju stravične zločine, kao što je ubistvo četvorogodišnjeg Miloša Petrovića 2001. godine. Boli ih to što do sada niko nije odgovarao za počinjena zlodela.
- Ovo nije život. Malo nade ima da se nešto uskoro u našu korist promeni nabolje. Od uglednih domaćina postali smo socijalni slučajevi jer preživljavamo od humanitarne pomoći koja je sve tanja. U naše njive i livade ne smemo, a evo, od Crvenog krsta dobijamo i ogrevno drvo jer ne smemo u svoje šume - žali se Radovan Ilić (65).
Cerničani imaju slobodu kretanja u prečniku od 200 metara, a na tom prostoru su im u privatnoj kući zdravstvena ambulanta i osmorazredna škola sa 40 učenika.
Početkom 2003. godine iz sela uklonjeni su punktovi Kfora, a sa raskrsnica su skinute i kamere preko kojih su vojnici pratili dešavanja u selu sve uz izgovor da je poboljšana bezbednost u selu. A ovde su od početka bili američki vojnici koji sada povremeno patroliraju selom, vozilima ili pešice.
U Cernici govore da u selu živi 1.700 Albanaca, par stotina više nego 1999. godine.
- Naš život je ovde kao u rezervatu. Preteško nam je. Razmišljali smo nekoliko puta i o kolektivnom iseljavanju, ali je uvek prevagnula želja za ostankom na Kosovu i na svojim ognjištima. Za nas su ovde i noći i dani večnost - govori Kostadin Dimić.
- Ovde Srbi ne pomišljaju na povratak jer znaju u kakvom su ozloglašenom albanskom okruženju. Ovde su strah i strpljenja najizvesniji, a i dan i noć nam donose crno šest i po godina - konstatuje Živojin Petković (56). Z. V. Vlaškalić
