Izvor: B92, 03.Feb.2013, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Genijalci nikad ne rade sami

Naučnici retko kada u današnje vreme do svojih otkrića dolaze sami, a izvesno je da će u budućnosti velika otkrića biti delo velikog broja stručnjaka koji će nesebično deliti svoje ideje i raditi u timovima.

Tvrdnja da su veliki umovi u nauci u prošlost izumrli i da čovečanstvo više nikada neće podariti jednog Ajnštajna, Njutna ili Darvina, je možda suviše hrabra, ali to je upravo teza koju je u magazinu "Nature" izneo psihilog Din Kit Simonton, piše "Gardijan".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Pri tome je mislio da je malo verovatno da će neko revolucionarno naučno otkriće biti plod genijalnosti "usamljenog jahača", kao što je to bio slučaj u prošlosti, već će u tome učestvovati veliki tiomovi stručnjaka.

Ova teza je u naučnim krugovima i osporavana i odobravana a u sadašnje vreme zaista je teško poverovati da će u izuzetnim trenucima nadahnuća pojedinca čovečanstvo ponovo pomeriti granice nauke.

Piter Higs možda jeste postavio teoriju o čestici kojom su se naučnici bavili proteklih godina, ali ni to nije bilo samo njegovo otkriće. Iako pored te čestice stoji njegovo ime i drugi naučnici su u to vreme imali slične ideje. Takođe, veliki hadronski sudarač je bio produkt tima naučnika iz skoro cele Evrope.

Mit o pojedincu i njegovom briljantnom umu možda je bio samo zgodna stvar da se onima koji nisu u nauku toliko upućeni, približi sam čin naučnog otkrića. Nešto kao uzbudljiva priča sa baš ne sasvim preciznim podacima i živopisnim likovima o tome kako se vrše istraživanja i kako rade naučnici.

Tome u prilog možda ide i rečenica Isaka Njutna koji je rekao da je "video malo dalje stojeći na ramenima džina", misleći pri tome da njegova otkrića nisu došla sama od sebe, već da imaju svoju predistoriju i da nisu izolovani incident.

Nauka napreduje zbog toga jer ljudi postaju stručnjaci usvojim oblastima tako što sa drugima o tome raspravljaju i razmišljaju o nekim drugim načinima rada kada oni koje već poznaju ne daju nikakve rezultate. Oni odbacuju svoje pretpostavke jer uče od kolega i protivnika sa kojim se takmiče, jer je to u ljudskopj prirodi. Iz takvog ponašanja izviru nove ideje i dolazi do novih polja u nauci.

Možda će se ova hipoteza pokazati pogrešno, možda će u budućnosti biti biše genijalnih pojedinaca, koji će čovečanstvo zadužiti nekim novim velikim otkrićem. Nauka uvek privlači ljude sa zadivljujućim umom i maštom. Ali oni verovatno nikada kao pojedinci neće biti toliko važni kao širi uticaj koja otkrića imaju na društvo, a kamoli onoliko koliko oni sami misle da su važni.

Ono što je suštinski bitno jeste da čovečanstvo i dalje pomera granice znanja u bilo kom obliku, dok god za time postoji želja, piše "Gardijan".

Nastavak na B92...