Izvor: B92, 17.Mar.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde si bio, šta si radio?
Istorija beogradskog klabinga je osinje gnezdo. Ko se toga dohvati mora se suočiti sa mnogim uspomenama, zasut sa bezbroj podataka i bitnih stavki. Obično se ne bi moglo reći da poseduje istoriju ali, iznenadićete se činjenicom da je samo površinski "greb” dovoljan da vas anderground svet uvuče i provede kroz svoje mračne i svetle trenutke.
Piše: Yoakim
Kad bismo istoriografski pisali o klabingu u prestonici, iskusni istraživači rekli bi da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << moramo vratiti čak u tridesete godine prošlog veka. Činjenica da se sve pa i izlasci u grad vrte u krug baš kao trendovi, moda, muzika - tri ključne stavke gradskog provoda.
Jednom prilkom, prilično davno, naleteo sam na duks na kom je pisalo "clubbing s. 1996”. Mislim čoveče, ovo teško da je slučajnost – rekoh u sebi. Doduše ni sam nisam siguran kada sam tačno počeo aktivno da izlazim, ali znam da sam kasnio za svojom generacijom.
U jednom trenutku odluka padne da ti ni jedan autobus ni kilometraža neće uskratiti besomučno obijanje pragova kafića a zatim juriš u omiljene klubove na tresku do zore. Od donosenja te odluke do danas" pa, prošlo je dosta a taj duks mi dođe kao reklivija.
Skrovišta
Devedesete su bile takve kakve su bile, prošle su i to je dobro. Što se tiče gradskog provoda u tom periodu fakat da je Beograd živeo dinamično iz principa, u tom se smislu oslanjajući isključivo na sopstvene snage. Imali smo dovoljno volje, energije i duha da:
- odemo na posao koji, usput, skoro da nije ni plaćen al radnička klasa navikla valjda, šta li
- svako malo i uporno prisustvujemo demonstracijama. Tako je ulica postala mesto susreta i okupljanja gde su se pronalazile različite generacije na istom kursu
- prezirali smo TV program a naročito informativnu emisju "Dnevnik”. U 19.30h smo svi bili napolju, trideset minuta lupali u šerpe i duvali u pištaljke, ceo grad je odjekivao. Bože kakvi entuzijasti
- pištaljka je bila atraktivan modni detalj koji smo koristili i danju i noću.
- redovno smo gledali "Utisak nedelje” na NTV Studiju B loveći što bolji prijem slabog ili ometanog signala
- slušali radio Studio B prvenstveno zbog neodoljivog muzičkog koncepta sa akcentom na progresivne stilove. Kasnije jurili i B92 prvenstveno zbog slobodnih vesti i izveštaja sa ulica
- potom tumarali gradom u potrazi za zabavom.
Nakon efektnog začetka savremenog beogradskog klabinga kasnih osamdestih, koji je prateći korak sa svetom naročito razvojem acid house, kasnije rave kulture u Britaniji, bio vezan za mesta kao što su Fuzija i Buha, u nastavku nadolazeće dekade povlači se dublje u andergraund.
Druge "kulture” koje su pratile aktuelne ratne tokove preuzimale su primat pa su se pacifistički nastrojeni ljubitelji provoda bez presije i agresije, bukvalno povlačili u svoje omiljene ljušture.
Akademija je bila na talasu najautentičnijeg mesta okupljanja kreativne gradske avangarde, njen muzički koncept bazično bio je tradicionalistički.
Vrstu kult nasleđa imao je i KST, no elektronska muzika uzima maha. Pojavljuju se house, acid jazz, techno, minimal, jungle.
Klubovi, žurke i prostori u kojima smo boravili, bez obzira na političke i društvene okolnosti koje smo ovom prilikom (shvatili ste) ostavili po strani, odisali su spontanošću, slobodom i potpunom skoro naivnom iskrenošću. Verovatno zato što su nam klubovi pružali neku vrstu utočista, pa je njihov mrak za razliku od onog izvan posedovao nijanse i boje.
Ljubav i moda
Interesantno je posmatrati stvari sa ove distance, zato što izgleda kao da sam grad ispreda legende o nekim mestima. Tako se o Soul Foodu i Industriji pričalo na svakom ćošku. Bilo je donekle važno biti viđen na tim mestima ne zbog popularnosti već zbog javnog deklarisanja na čijoj si strani. Prvi ulazak u Soul Food zaista je izgledao kao otkrovenje. To je mesto imalo zaista to-nešto. Znojavi zidovi, užasna gužva, svi igraju, svi se zaista zabavljaju iako ventilacije nema. Četvrtkom se slušao jungle, petkom i subotom house a nedeljom funk i hip-hop. Međutim, jedno mesto je označilo revoluciju u pravom smislu te reči.
Klub Industria bio je zaista preteča klupskog života koji danas poznajemo. Ovaj prostor, u podnožju knjižare i kafea Plato, bio je mesto koje je plasiralo techno i koje je sigurno nalikovalo sličnim u Evropi. Klub je okupljao publiku željnu agresivnijih plesnih pravaca. Sa njene tavanice kapljalo je od kondezovane pare, nije moglo da se diše a kamo li stigne do šanka ali to je sve bilo manje važno. Iako je mirisalo na memlu i delovalo prilično klaustrofobično, Industrija je bila neverovatno upečatljiv, moderan klub. Publika je često dolazila specijalno obučena za provod.
U modu su vraćene perjanice, platforme, androgena šminka, tamne cvike ogromnih okvira najrazličitijih boja, lasteks, najlon i plastika" ležerna i maštovita glam odeća izvučena iz roditeljskih ormana. Nakon zatvaranja ovih ključnih mesta u novijoj klupskoj istoriji prestonice, ekipe su se rapsršile u nekoliko novih klubova a do danas se malo njih održalo: Andergraund, Zvezda, 4 Sobe, Incognito, Omen a kasnije Mondo (današnji Plastic).
Paralelan život vodili su Lukas, F6, Bus, Trezor, Diskont. Ako je sumorna televizijska stvarnost imala svoju "zabavnu” stranu onda se ona apsolutno oslikavala kroz ponudu i posetioce tih mesta. Na tamošnji provod dovoljno je ukazivala video produkcija tadašnjeg domaćeg mejnstrima, da shavtaite kakva je vrsta ludila obuzimala tu vrstu turbo publike koja je živela 200 na sat i u konstantnom leru pozivala na Mars (?!).
Počasti i radosti
Strani disk džokeji i muzičari su vrlo, vrlo retko dolazili pa stoga ni ne čudi što su The Prodigy prilikom svog prvog dolaska u Beograd (1996.) na poklon dobili ključeve grada, bili posluženi hlebom i solju od strane devojke u nošnji. Što je prilikom prvog dolaska Laurenta Garniera organizovan prijem u gradskoj skupštini u njegovu čast i što je Mobyjev nastup u Industriji ispraćen ovacijama iako je tada bio u svojoj ekstremnoj hard core "Animal Rights" fazi.
Nekoliko masovnih klupskih okupljanja utrli su put velikim festivalima koji će kasnije početi da nam se dešavaju. Pre nego se desio narod, pomenuti The Prodigy su na najgrđem ozvučenju ali verovatno najboljem koje smo tada imali, protresli halu Pionir. Grad je dostojanstveno proslavio jedno u nizu kratkoročnih oslobođenja nakon lokalnih izbora. Samim tim trenutak se poklopio na više nivoa. U to vreme Technocratia je imala dug i opsežan serijal žurki koji se vremenom urušio prvenstveno zbog sve manje zanimljive ponude. Ali, to su bili pionirski počeci pravljenja masovnih zabava na često atipičnim lokacijijama.
Usput, oni koji kažu da nisu nikada gledali njihov VJ sat na Trećem kanalu, u okviru kog smo jedino mogli videti spotove techno, elektro i ambijent umetnika, ili lažu ili su sujetni.
Tako dolazimo do Enlitementa – najveće žurke tada. Desila se u studijima na Košutnjaku, po produkciji i zvuku pružila je kompletan ugođaj. Izgledalo je da Industrija ima mnogo veću publiku koja se masovno odazvala na Enlitement, u prostor u potpunosti osmišljen kao ogroman i izuzetno atraktivan klub. Oni koji se nisu odali korišćenju raznih opijata, na žalost pratećeg dela ovakvih događaja bez obzira na njegove razmere, izdržljivost da dvanaest sati provedu na plesnom podijumu potražili su u energetskim pićima koja su se tada prvi put, u količinski ozbiljnijim razmerama prodavala.
Tehnike
Krajem devedestih postaje jasno da je pitanje trenutka kada će sistem pući. Po završetku bombardovanja jedno od prvih oslobođenja donosi Urban Experience. Nivo zabave je, i pored svih pritisaka, izdignut a strani disk džokeji opet su u ulozi neke vrste misionara. Fascinantan je bio stepen muzičke edukovanosti publike u klupskom smislu, kao i postojanje DJ Radija 949. U jednom je trenutku njegova muzička ponuda bila i te kako znalački namenjena upravo sloju publike koji je u to vreme opsedao Mondo ali ponajviše njegov mali klub. Urban Experience doživljava vrhunac tokom prvog festivala u trajanju od četiri dana na četiri različite gradske lokacije. Bio je to jedan u omanjem nizu nezaboravnih događaja.
Promene su donele slobodu, omasovljenje, osetili smo čari potrošačkog društva, dobili veliki festival, dolaze velika DJ imena i bendovi, postali smo izbirljiviji, probirljivi takoreći razmaženi. Početkom dvehiljaditih najušuškanija mesta nalazila su se na skrovitim mestima. Obične kuće unutar Vračarskih dvorišta, očišćeni podrumi ili neki pomoćni objekti postajali su omiljene kafanice sa dobrom muzikom. Najpoularnije bilo je u Trnskoj. U takozvani Trnić ulazilo se sa šifrom ili preko poznanika, tiho kroz dvorište da se ne pravi buka pa pravo u podrum.
A šta je sa klubovima? Ponuda je u međuvremenu proširena, biti DJ ne znači samo vrteti dance na gramofonima ili CD playerima sa propratnom tehnikom. Dovoljno je da imate laptop i svi su problemi rešeni. Ako niste usko stručan DJ ne morate čak posedovati ni neki od softvera koji tehnički olakšava miks, već možete slobodno poštati muziku iz winampa. U manjim klubovima, naročito kafeima, nikome više nije važno na koji način i da li ćete u opšte miksaovati ili ste se opredelili da tokom večeri jednostavno samo pustite svoj muzički izbor. Govereći o muzici, ono što je u Akademiji ili KST-u bilo sve vreme uobičajeno, vremenom se u modifikovanoj formi prenelo na novonastale tzv. DJ asocijacije. One tokom svojih večeri puštaju najraznovrsnije oblike stilova koji se ni ne mogu (poput plesne muzike) miksovati: savremeni alt rock, pop, indie elektronika, garage"
Tako je klupski zvuk, u najširem mogućem obliku pojimanja, u našim uslovima doživeo još jednu vrstu transformacije. To je podrazumevalo i proširivanje značenja tj. opisa posla klupskog disk džokeja, odnosno povratak izvornoj delatnosti - radijskom DJ-ingu.
Dan mrmota
Omiljena mesta danas, imajući u vidu sve navedene trendove, su: Šiprazje, Ana 4 pištolja, Francuska sobarica, Povetarac, Cvijećara, Idijot. Dok su jedini klubovi (baš u tom smislu) ostali dosledni u ponudi: Plastic/Mint, Tube i Batler. Oni su ujedno i jedini prostori sa pristojnom ventilacijom i zvukom što su (još uvek!) dva najveća problema beogradskog klabinga.
Nadolezeće generacije diktiraju tempo i interesovanja. Mediji su uticajniji nego ikad, internet je pružio mogućnost samozadovoljenja u muzičkom izboru pa je radio, s tim u vezi, postao manje uticajan. Odlazak u klub otvara mogućnost da te neko svojim izborom smori, pa se sve ponovo svodi na beskrajno tumaranje u potrazi za zabavom.
Za razliku od onog sa početka teksta, današnje obijanje pragova vrlo često je potez očajnika. Tako izmoždeni, poprilično pijani ali uporni u šest ujutru upadate u klub Mama koji jedini u to vreme radi. To često znači da ste pristali na sve-daj šta daš; da bi ste u rano pre podne u bučnom tramvaju kiselo konstatovali: "ipak smo se dobro proveli sinoć”, potom prevrnuli očima i utonuli u san"
ps. Hvala Suzani Zlatanović, Tanji Ilić, Ivani Ćirica i Mariji 'Legendo’ Miličković.
