Izvor: BKTV News, 16.Feb.2017, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuski Praznik palačinki: "La chandeleur"
Četrdeset dana posle Božića, na francuskom- le Noël, Francuzi slave Kandelor (La Chandeleur) ili Dan palačinki (La fête des crêpes) !
Ovaj praznik objedinjava tri različite tradicije : keltsku, rimsku i hrišćansku. Stari Gali, jedno od keltskih plemena koje se smatra pretcima Francuza, slavili su 1. februara praznik Svetlosti (Imbolc) posvećen Svetoj Brigiti.
HOLANĐANI IMAJU NEODOLJIVO REŠENJE: Napravite samo jednu ovakvu palačinku i bićete siti celi dan!
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Remljani su 15. februara slavili sličan praznik posvećen bogu Panu, božanstvu plodnosti. U Kandeloru se ove dve paganske tradicije ujedinjuju sa hrišćanskim praznikon Sretenja Gospodnjeg. Tačnije, 472. godine Papa Gelazije Prvi rešava da se paganski praznik zameni hrišćanskim praznikom Festum canelorum (La fête des Chandelles) tj. Danom Sveći ili Danom Svetlosti.
Tako sveće stupaju na scenu i predstavljaju simbol ovog praznika (pored palačinki naravno). Jedan od centralnih običaja jeste da se sveća kupljena u crkvi tog dana tamo zapali i zapaljena nosi do kuće, a zatim po završetku dana gasi i čava celu godini. Ova sveća ponovo se pali samo u slučaju neke velike muke (bolesti, gladi i sl.) kao svojevrsna zaštita za ukućane. Naravno sveća predstavlja Hrista koga je Bogorodica 40 dana po rođenju odnela u hram u kome ga Starac Simeon naziva « Stelošću Sveta ».
Pa, odakle sada palačinke u celoj ovoj priči ? Kulturolozi i etnolozi smatraju da nisu palačinke slučajno izabrane kao poslastica za ovaj praznik. One po svom obliku i boji podsećaju na Sunce i tako se uklapaju u celu priču Praznika Svetlosti. Sa druge strane palačinke su stare 7000 godina i smatraju se prvobitnim hlebom (budući da su se tada pravile samo od vode i brašna, a njihova « slatka varijanta » koju mi sada pravimo je skorijeg datuma) pa je i njihov značaj u paganskoj tradiciji zato važan. Što se tiče Hrišćanstva, Pape su hodočasnicima i prosjacima na ovaj datum delile palačinke kao vrstu okrepljenja za jedne i čina milosrđa za druge.
Za palačinke vezana su i različita verovanja npr. : ko jede palačinke na ovaj dan imaće para cele godine, ako uspeš da pečeš i okrećeš palačinku desnom rukom dok u levoj držiš novčić imaćeš sreće cele godine, ko ne jede palačinke na ovaj dan propašće mu berba, devojke koje žele da te godine upoznaju idealnog mladoženju treba 6 puta uzastopno u vazduhu da okrenu palačinku, a da ona ne padne.
Sve u svemu predlažemo da sutra navalimo na palačnike za svaki slučaj, posne dragi pravoslavci, jer sutra je sreda !
Ovaj praznik nije samo francuski i u mnogim zemljama se slavi uz puno različitih običaja : u Španiji, u Italiji se slavi kao poslednji dan zime, u Austriji se drži na prozoru upaljena sveća da osvetli put pokojnicima.
Francuzi Kandeloru slave 40 dana posle božića, tj. 2. februara (logično, budući da je po gregorijanskom kalendaru Božić 25. decembra), a Srbi slave praznik 15. februara (po crkvenom, julijanskom kalendaru, Božić pada 7. januara).
Za Srbe je ovo kao i za Francuze važan praznik i nije bez razloga baš na ovaj dan podignut Prvi srpski ustanak.
Francuski običaj da se na Sretenje peče palačinka sa novčićem u sredini koji se čuva za sreću cele godine puno podseća na naš običaj stavljanja novčića u česnicu (doduše ne za Sretenje, već za Božić).
Posebno su zanimljive izreke koje postoje u francuskom jeziku vezane za ovaj praznik i sve se tiču vremenske prognoze da ako 2. februar bude sunčan dan zima će sigurno potrajati, kako kažu i do Uskrsa!
Za one koji žele stvarno da proslave Sretenje na srpski i francuski način predlažem palačinke na francuski načun:
-250 gr brašna
-4 jaja
-½ l mleka
- 50 gr maslaca
-1 kesica vanilin šećera
- prstohvat soli
I Bon appétit!
.jpg)
