Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finiks - dok ima inspiracije
Dok ima inspiracije, da napišem i ja nešto:
Tovali mi šiftera pa mi šef jedva apruvao pto da odem kod đađa da platim tiket. Ili u prevodu: pauk mi je odneo kola sa manuelnim menjačem pa mi je šef jedva odobrio slobodan dan da idem kod sudije da platim kaznu. Dolar je „bak" i ako neko kaže da je platio nešto 10 baka svi razumeju ali ako ja kažem 10 bakica niko me ne razume. Kada sam došao ovde jedan čovek mi reče da kažem 101 (jedan od autoputeva) a ja kažem stokec >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i on kaže „Znači iz Beograda si". Jako je izražena podela na staru i novu imigraciju koja je opet podeljenja na intelektualce i „šljakere". Beograđani su uvek po strani jer su uvek priča za sebe i u principu je glavni problem što ne žie u ritmu kupi pidžamu i radno odelo jer će ti takav biti ritam života. U Finiksu ima oko 10.000 Srba. Družimo se sa dve porodice. Em nemaš vremena em nemožeš da se uklopiš. Kad smo kod života trebalo mi je godinu dana rada u bolnici da dobijem svoj posao u IT-u. Za to vreme sam čistio operacione sale noću.
Stabilizovali smo se na ekonomskom planu jer živimo po meni pametno – srpski - širimo se koliko zarađujemo. Priče među našima su iste kao i kod kuće, ako ne podeliš sa ljudima koliko zarađuješ i koliki su ti troškovi života odmah si nepoželjan.
I politika - jer zaboga kada su u iznajmljenom zlatu i garderobi bili u poseti rodnom kraju oni su videli kako je i šta je i najbolje znaju šta je najbolje za Srbiju. I da iz kola obavezno „vire" lakat i narodnjaci ....
Druga generacija Srba ne obraća pažnju na te stvari rođeni su ovde znaju odakle su poreklom ali se ne lože na kajmak i gibanicu"Kada sam bio na jednoj svadbi video sam kako babe i dede (prva generacija imigranata) pričaju sa unucima (treća generacija) na srpskom a deca odgovaraju isključivo na engleskom. To je realnost. Zato ja mislim da ako hoćeš da stabilno živiš u bilo kojoj stranoj zemlji moraš da zaboraviš kajmak i gibanicu i klanje prasića u dvorištu i da prihvatiš kulturu i običaje i naravno jezik"
Ali vraćam se ja gradu, Finiksu. Grad je ogroman: sastoji se od nekih 10 opština koje su u stvari mali gradovi sa sopstvenom upravom a Finiks kao najveći je glavni administrativni centar za sve. Nema prednje tablice na kolima. Slabo ima dizela na ulicama i sve se vozi. I manje više je saobraćajna kultura daleko iznad naše. Kada ide rotacija na ulici svi staju na mestu bez obzira na pravac kretanja jer ne znaš gde se rotacija uputila. Svojevremeno sam čitao u novinama da jedan lik zbog glasne muzike nije čuo rotaciju i nije stao pa su ovi morali da uspore, izgubili zbog toga na raskrsnici oko 30 sekundi – i odmah su ga uhapsili! Verujem da više ne sluša uopšte muziku u kolima. Toliko o psihičkom profilu okruženja. Ono što me najviše fasciniralo je da se od aprila do oktobra ujutru i uveče u isto vreme mogu videti i sunce i mesec.
Zbog položaja grada među planinama u pustinji vazduh je uglavnom suv i nebo je plavo čak i kada je temperatura malo iznad nule. Od godišnjih doba imamo hladno (zima), toplo (jesen i proleće) i paklena leta. Temperatura nije realna u odnosu na temperature u Srbiji zbog suvoće vazduha, ali leti kada ugreje 50 jednostavno ne želiš da budeš dugo na ulici, a pogotovu ne bez vode. Ako osetiš da si žedan na ulici na toj temperaturi znači da si već dehidrirao. Finiks se reklamira kao grad sa 300 sunčanih dana. Parkovi su vrlo čisti i ima dosta golf terena i palmi. Zbog tog plavog neba i palmi uvek imam osećaj kada sam na ulici da na sledećoj raskrsnici izlazim na plažu"Finiks je 5 puta jeftiniji od Njujorka, Čikaga, Kalifornije i prilično je otvoren za došljake. To je i bio razlog našeg dolaska u ovaj grad. Ulice su zaista prostrane i ne postoji problem parkiranja, a javni saobraćaj bar u ovom delu grada gde mi živimo kao i da ne postoji, jer mislim da autobusi idu na nekih sat vremena. Standard je: koliko vozača u domaćinstvu toliko i kola. U vreme špica ulice su pune automobila sa po jednim vozačem. Arhitektura grada je za mene bila poseban kulturološki šok jer oni soliteri i gužve na ulicama postoje u filmovima i u centrima par velikih metropola. Poenta je živeti mirno i povučeno van gužve i buke. U centru Finiksa ima oko deset solitera a sve ostalo su prizemne zgrade do 2-3 sprata, verovatno zbog konfiguracije tla. Zgrade su uglavnom u boji peska. Do kraja sledeće godine bi trebalo da proradi laki šinski metro.
Postoje planovi da u narednih deset godina ovaj grad bude najveći pustinjski grad na svetu. Što se tice položaja grada, aerodrom je zbog ruže vetrova („Avram Izrael ’99") veoma prometan i postoji samo jedna direktna linija za Evropu do Londona i let traje 11 sati.
Ovde živi dosta ljudi iz Južne Amerike i španski je zastupljen koliko i engleski pa na mnogim javnim mestima postoje dvojezične oznake.
Eto dosta nabacanih teza u formi sastava da vam približno dočara Finiks mada je teško opisati sa daljine svoj život jer svakodnevica za mene može biti uzbudljiva priča za drugog – na primer sve što kupiš uz račun možeš i da vratiš nema veze čak i ako je korišćeno – npr. na računu iz GEP-a piše da proizvod možete vratiti u roku od 90 dana".
Sve u svemu život se ne vraća i budim svakog jutra radostan (mada neki put smoren) jer što kaže moj tata danas ti je ovakav četvrtak u životu i nikada više, tako da se ja trudim da koristim život a ne život mene, uz male varijacije naravno, ali za sada ja vodim u toj utakmici.
I poenta mog života trenutno je - uvek mogu da kupim kartu u jednom pravcu.
Vlada Marković, Finiks, SAD
[objavljeno: 15/04/2008]
.jpg)
