Izvor: Blic, 11.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film o životu posle silovanja
Film o životu posle silovanja
'Radnja filma ‘Grbavica’ dešava se u ovom vremenu i govori o ženi i njenoj dvanaestogodišnjoj devojčici koje pokušavaju da vode neki miran život u današnjem Sarajevu. Ona je bez posla, bez prihoda, i za razliku od drugih žena koje su preživale torturu u ratu, ona ne govori o tome'.
Ovim rečima Mirjana Karanović upoznaje čitaoce 'Blica' sa radnjom filma 'Grbavica', mlade rediteljke Jasmile Žbanić, koji će sutra biti prikazan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u takmičarskom programu Berlinskog festivala. U jedinom filmu sa ovih prostora na ovom uglednom festivalu Mirjana Karanović igra Esmu, ženu koja je tokom rata u Bosni bila pritvorena u nekom podrumu gde je silovana. Iz tog nasilnog odnosa dobila je ćerku i 'za razliku od drugih žena, ona je zadržala dete', kaže Mirjana Karanović i dodaje: 'Prema statistici, tek svaka hiljadita silovana žena sačuva tako dobijeno dete. Najčešće su ih ostavljale po raznim domovima odmah po rođenju, išle su u inostranstvo, tamo rađale tu decu i napuštale ih.' Šta je učinila Esma?
- Ona pokušava da izgradi novi život ne govoreći o prošlosti, a kada to mora, kad je ćerka pita, ona laže. Rekla joj je da je njen otac bio junak i da je poginuo u ratu. Devojčica, međutim, izgrađuje čak i neke pozicije među decom u školi na osnovu priče da joj je otac bio heroj i to traje sve do trenutka kada je, zbog odlaska na ekskurziju dece palih boraca, trebalo doneti potvrdu o tome. Pošto taj papir nikako ne stiže, na kraju se ipak otkriva istina, dete doživljava veliku traumu i ceo slučaj proizvede novo nasilje u porodici. Ono što taj film, po meni, čini velikim jeste da mlada rediteljka Jasmila Zbanić priča o želji za normalnim životom. Film, naime, ne govori samo o pomirenju, praštanju, već i o mogućnosti da se ne raziđemo, da ne potonemo i kada saznamo strašne činjenice. Reč je, izgleda, o filmu jakih emocija koji se nije slučajno našao u Berlinu...
- Gledala sam film prvi put nedavno, zajedno sa ekipom filma, i nakon projekcije svi u sali su plakali. Pomislila sam: 'Znam da je film dobar, ali smo možda mi subjektivni', međutim čula sam da su i naši koproducenti na projekciji u Austriji reagovali isto.
Ko je Jasmila Žbanić?
- Nisam verovala da neko tako mlad i neko ko je žensko može da radi i razmišlja na taj način. Jer režija, ta liderska pozicija, pogotovu na filmu, ali i u pozorištu, i naročito na Balkanu, to je nešto s čim žene teško mogu da se izbore. Prvo emotivno, potom mentalno, ali i materijalno. A da ne govorim o tome da je za pravljenje filma potrebna ne samo ogranizaciona sposobnost, već i posebna kreativna superiornost, sublimiranje različitih iskustava koja treba pretočiti u konkretno uputstvo glumcu, snimatelju, kostimografu, svima. Sa Jasmilom, koja je mnogo mlađa od mene, imala sam sve to i potpuno sam se oslonila na nju. Sticajem okolnosti snimala sam u Švajcarskoj sa drugom mladom rediteljkom Andreom Štakom film 'Gospođica', koji je sada u fazi postprodukcije. Reč je o dve reditaljke sličnih godina, čak i izgleda, obe su krhke, sitne, čije je kreativnost i profesionalnost nesumnjiva. Snimate puno u inostranstvu, igrate u Sarajevu, ovde vas nešto nema?
- Idem tamo gde imam bolji i uzbudljiviji prostor da se bavim glumom. Jer gluma je nešto preko čega ja postojim, a ne način da zaradim novac ili da budem popularna. Igram tamo gde me zovu. Ovde me, pravo da kažem, i ne zovu. Imala sam jedan poziv nedelju dana pred početak snimanja, što je za mene apsolutno nemoguće, moje obaveze su isplanirane za najmanje godinu dana unapred. Postoji samo jedan izuzetak - to je Emir Kusturica. Pre neki dan mi je ponudio ulogu u svom novom filmu i ja sam prihvatila. Srećom, film se snima na leto, ali i da počinje odmah, prihvatila bih. Emira Kusturicu i njegove filmove ta, kako kako je on zove, beogradska raja ne uvažava preterano?
- To je balkanska priča. Kad se eksponiraš, kada imaš visoke ciljeve, kad ne podilaziš ukusu većine, onda si naravno izložen osporavanjima, negiranju u kome neki čak i uživaju. Ja verujem da u toj masi, u toj grupi ljudi koji su protiv Kusturice, samo jedan mali deo njih zbilja ima kritički odnos prema njegovom delu. Ostali imaju neodređene simpatije ili antipatije. Mi nekako i u životu sve tako biramo, ne na osnovu promišljenog stava, promišljanja odnosa prema onome šta nam se istinski dešava, već prema neodređenoj simpatiji ili antipatiji. I to se proteže od slučajnih susreta na ulici do načina na koji biramo naše vođe. Međutim, u suštini nije važno da li se nekome dopadate ili ne, već radite li ono što je vama potrebno. Istorija umetnosti je prepuna ljudi koji su u svom vremenu bili nepriznati ili onih koji su u svom vremenu bili slavljeni, pa su posle zaboravljeni. Trenutno igrate samo u 'Italijanskj noći'. Hoćemo li vas gledati u novoj predstavi?
- U martu počinjemo da radimo komad Tomasa Bernharda 'Trg mirovine' u režiji Dina Mustafića, koji će biti igran na sceni 'Bojan Stupica'. Željko Jovanović (Foto: B. Puljević)
