Izvor: B92, 15.Jun.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Favela chic - beogradski buvljaci
Zemunski ili novobeogradski buvljaci, kolokvijalno nazvani ciganski, već odavno nisu poligoni za bezbrižnu nedeljnu šetnju kroz svet prošlosti grada i kulture njegovih žitelja. Kao praktična trgovačka ekstenzija pokretnih romskih favela, ove pijace su najeksplicitniji izraz ekonomije očaja, pred kojom svi zatvaraju oči do trenutka kada zemljište na kom rastu kartonska naselja ne postane vruća roba.
Tekst i Foto: Gordan Paunović
Izvor: Kvart >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << magazin
Osim za starim materijalima, skupljači su u potrazi i za starom robom. Sve što se može upotrebiti, što pronađu u kontejnerima ili što im više ne treba prodaju na Buvljaku, koji leži na kilometar od naselja (Gazele). Na ivičnjacima ulice koja vodi do regularne buvlje pijace trgovci rano izjutra nude robu, sve dok ih između devet i 11 časova ne rasteraju kontrolori beogradske pijačne službe. Što se više približavate pijaci, to je bolji kvalitet robe i manji procenat Roma među trgovcima. Neki od njih nedeljom odlaze na veliki gradski buvljak u opštini Zemun, ali tamo ima toliko malo mesta da se navodno mora doći dan ranije i čekati cele noći da bi se ugrabila dobra tezga.
Beogradske buvlje pijace polako prestaju da budu mesta koncentrovane nostalgije. Nema sumnje da se uz sasvim malo truda na njima i dalje mogu naći zanimljivi artefakti koji će vas bespogovorno ophrvati osećanjima vezanim za određenu epohu ili vreme. Međutim, naličje ove priče suštinski nema veze sa obrascem urbane komunikacije koji se na sličan način multiplicira svuda na planeti, svejedno da li je to pariski Port d’Clignancourt, bombajski Chor Bazaar ili madridski El Rastro.
Zemunski ili novobeogradski buvljaci, kolokvijalno nazvani ciganski, već odavno nisu poligoni za bezbrižnu nedeljnu šetnju kroz svet prošlosti grada i kulture njegovih žitelja. Kao praktična trgovačka ekstenzija pokretnih romskih favela, ove pijace su najeksplicitniji izraz ekonomije očaja, pred kojom svi zatvaraju oči do trenutka kada zemljište na kom rastu kartonska naselja ne postane vruća roba.
Poslednji talas Roma koji danas žive na teritoriji Beograda pristigao je nakon bombardovanja 1999, uglavnom s Kosova. Nespremnost gradske ekonomije da amortizuje ovakav iznenadni priliv nekvalifikovane radne snage, kao i tihi rasizam većine lokalnog stanovništva, nametnuli su niz graničnih načina za preživljavanje: prošnju, teške fizičke poslove, rad na deponijama, skupljanje sekundarnih sirovina, uključujući i prodaju stare robe na buvljim pijacama. Sakupljanje bačenih stvari iz kontejnera Gradske čistoće, svega što bi se nekome moglo prodati, vrlo brzo je transformisao nekadašnji izgled beogradskih buvljaka. Kad se približi kraj radnog vremena pijace, sadržaj mnogih tezgi vraća se tamo odakle je i došao, u kontejnere Gradske čistoće. Krug se tako zatvara.
Naslanjajući se na blizinu privremenih romskih favela, buvljaci su se pretvorili u neku vrstu simboličkih sirotinjskih šoping molova. Igrom sudbine, onaj najstrašniji, novobeogradski, nalazi se na tački geometrijske sredine između TC Ušće i Delta Cityja. Ovo lice Srbije 2009. godine jednako je stvarno kao i realnost bulevara Novog Beograda, centra novog srpskog biznisa i poslovne arhitekture, gde se mimoilaze novi srpski japiji u hondama accord i Romi na svojim motokultivatorima i dajanama zatrpanim kartonom i đubretom.
Zato vrlo često pomislim da bi ministarstvima koja rade kampanje tipa Lepa Srbija trebalo šapnuti da je Beograd jedini evropski grad u kome se funkcionalni veliki romski slam sa nekoliko hiljada stanovnika nalazi na manje od 500 metara vazdušnom linijom od centra grada (ili zgrade Vlade Srbije, svejedno).
Reality Check, now!
Šta kupiti?
Umetnost kupovine na beogradskim buvljacima nije naročito teška, pod uslovom da jasno znate šta tražite. U suprotnom, haos i odsustvo sistematičnosti napraviće agoniju od svakog pokušaja da angažmanom većim od letimičnog pristupite kopanju po tezgama. Za one koji u opremanje svog životnog prostora ulaze sa pozicijе izbegavanja stereotipa, ili bar pokušaja etičke kupovine, buvljaci i dalje predstavljaju mesto na kom shopping postaje statement o različitosti.
Najzanimljiviji plen su razni komadi art deko nameštaja i aksesoara, retro-pop predmeti proizvedeni u ex-Yu (meblo lampe, pepeljare i vaze Fabrike stakla Paraćin), komunistička memorabilija vezana za kult ličnosti, stari ćilimi, vojnički predmeti i garderoba. Šanse za pronalazak relevantnih umetnina nisu velike, ali ne treba isključiti mogućnost iznenađenja, naročito u domenu jugoslovenske moderne. Stari satovi, ručne doxe i darwini, kao i razni stoni časovnici, imaju svoju redovnu publiku. Gramofonske ploče poslednjih godina vrlo su tražena roba, s povratkom analognog zvuka na audiofilsku scenu. Onima koji su preskočili neke zanimljive decenije jugoslovenskog izdavaštva kopanje po gomilama knjiga ili časopisa od 30-ih do 70-ih može pružiti sasvim neočekivane zaključke o kulturi života tog vremena. Ovo je samo deo preporuke, vaša mašta je limit sve dok su predrasude daleko od vas.
Deo beogradske art scene poznat je po svojoj fiksaciji na buvljake. Peđa Nešković, Dragan Papić, Vladimir Perić Talent, Dragan Srdić, Predrag Caranović, Moca Jeremić, Stevan Novaković i Saša Marković Mikrob samo su neki od onih s kojima ćete se ponekad boriti za zanimljiv predmet na Buvljaku koji ćete koji mesec kasnije ugledati na nekoj izložbi. Nakon istaknutih postavki Peđe Neškovića, Dragana Papića i Dragana Srdića baziranih na materijalu sa ovih pijaca, trenutno je u pripremi projekat izložbi/ambijentalnih instalacija nove umetničke grupe Radar koju čine Stevan Novaković i Saša Marković Mikrob. Na tri lokacije (Galerija Remont 10. jun, DK Studentski grad 12. jun, Dom omladine 16. jun), pod radnim nazivom Gotovina, oni će izložiti 500 eksponata napravljenih od predmeta prikupljenih na buvljacima.
Najpopularniji beogradski buvljaci
Bubanj potok
(subotom)
Veliki urbanizovan plac, poznat po nedeljnoj pijaci automobila, danas je jedan od najvećih buvljaka u Srbiji. Relativna uređenost i bazična čistoća objekta čini da višesatno tumaranje ne predstavlja nužno i traumatično iskustvo. Roba se prodaje sa asfalta, ali se prodavci trude da ona ipak zadovolji elementarne higijenske standarde koji neće oterati mušterije. Među prodavcima se nazire nekoliko kategorija: profesionalci u trgovini određenim proizvodima (alati, auto-delovi), trgovci bizarnostima iznetim iz mahom seoskih domaćinstava, kao i običan svet koji na ovu pijacu gleda kroz old school prizmu: kao na mesto gde se u relativno pristojnom okruženju može ponuditi roba koja im više ne treba. Poslednjih godina pijacom dominiraju romski gastarbajteri iz Nemačke i Austrije čija je specijalnost trgovina polovnom robom ili stvarima dobijenim prilikom pražnjenja starih stanova. Nepredvidljivost ponude čini dolazak na ovu pijacu uzbudljivim iskustvom za svakog ljubitelja buvljaka.
Novobeogradski
(svaki dan)
Prostor ispod novobeogradske železničke stanice, nasuprot OTC, već duže od decenije odoleva pokušajima sanacije i izmeštanja. Zahvaljujući relativnoj blizini nekoliko privremenih romskih favela, ovaj ogromni prostor postao je centralno mesto za skupljanje starih stvari prikupljenih po novobeogradskim kontejnerima. Roba stalno stoji na zemlji i u prašini, u katastrofalnim higijenskim uslovima koji najčešće obesmišljavaju bilo kakav element uživanja i svode posetu ovom buvljaku na čisto fenomenološko iskustvo i popriličan zdravstveni hazard. Neprodato đubre se nakon nekog vremena prenosi u donji deo placa, koji je tako praktično pretvoren u veliku deponiju. Nešto je bolja situacija na prilaznim trotoarima gde su se sklonili nekadašnji starosedeoci pijace koji prodaju garderobu, vojničke predmete, stare satove, radio-aparate, razne predmete od stakla. Zlatno vreme ove pijace davno je iza nas – i dan-danas među beogradskim buvljak frikovima kruže legende o tome šta su razni nekrunisani kraljevi buvljaka nalazili po njima tokom devedesetih. Danas je ponuda sve siromašnija, većina zanimljivih stvari našla je svoje nove vlasnike.
Zemunski
(nedeljom)
Najstariji beogradski buvljak na kraju Prvomajske ulice u Zemunu doživeo je kompletnu kulturnu transformaciju od trenutka kada su sredinom 1999. romske i aškalijske izbeglice sa Kosova naselile okolne ledine. U osamdesetim godinama ovo je bila centralna beogradska buvlja pijaca porodičnog tipa, na koju se dolazilo iz svih delova grada. U ovoj deceniji glavnu aktivnost diktiraju Romi prodajući junk iz kontejnera, polovnu robu iz inostranstva uz ponekog zalutalog skupljača zanimljivih starina iz napuštenih vojvođanskih kuća. Ubedljivo najzanimljiviji deo pijace, barem u kulturnom smislu, jeste onaj namenjen samim stanovnicima obližnjih naselja. Štandovi sa romsko-aškalijskom muzikom (Ševćet i Ćita, Erđan, Đamail, Romko Beslimi itd), DVD-jevima sa snimcima višednevnih romskih svadbi širom planete, egzemplarna selekcija bolivudskih filmova, kao i niz ponuda drugih karakterističnih lifestyle proizvoda (oprema za venčanje, hrana, kućne potrepštine) čine ovaj deo pijace nezaobilaznim mestom za svakoga koga zanima prava strana života urbanih Roma u Srbiji danas.
Kalenić
(svakim danom, sem ponedeljkom)
Iako prodaja stare robe na tezgama ove pijace zvanično nije dozvoljena, nekoliko poslednjih redova Kalenića ka parkiralištu u Viškoj ulici praktično je rezervisano za nešto što bi se moglo nazvati vračarskim buvljakom. Istine radi treba reći da se ova pijaca među ovdašnjim buvljak konoserima smatra šminkom, što je svakako preterano jer je i ovde ugrađen element iznenađenja. Ponuda je šarena i varira od nekoliko relativno uređenih tezgi s antikvitetima, lampama i staklom (uglavnom art deko i art nuvo), starim knjigama, garderobom, vojničkom i komunističkom memorabilijom i ćilimima, do niza haotičnih štandova bez ikakvog sistema, sa probranim plenom iz obližnjih kontejnera. Ovo je buvljak koji najviše naliči uobičajenoj percepciji ovakvih mesta širom sveta, pa nije slučajno što ćete u ovom delu Kalenića, pored redovnih lovaca na staritete, tu zateći i strane turiste.
Buvljak tip:
Sabrana mp3 dela Ševćeta i Ćite
Ševćet i Ćita, kosovski Romi koji danas žive u Nemačkoj, nekrunisani su kraljevi romskih svadbi ove dekade. Od Stokholma do skopske Šutke nemoguće je zamisliti da neko drugi može napraviti takav kermes kao ovaj dvojac sa svojim pratećim bendom. Njihova muzika je za uvrežene stereotipe prihvaćenih vrednosti romske muzike ljuti andergraund, toliko beskompromisan da nikada neće biti prepoznat kao etablirana kulturna vrednost koja je danas norma prihvaćenosti čak i u naizgled hrabrim world music krugovima. Ševćet je virtuoz na sintisajzeru i aranžer, dok Ćita peva i piše tekstove, ali je sinergija spektakularnih sint solaža i vokala koji lede srce i zaustavljaju dah nešto na čemu je izrastao njihov kult. Sve to natkriljuje call and response komunikacija u najboljem duhu jednog Džejmsa Brauna (James Brown), dijalozi između muzičara, pevača, publike i voditelja svadbene ceremonije koji pozdravlja goste, zahvaljuje publici na poklonima i poziva na ples. Najbolji radovi Ševćeta i Ćite su čist romski moderan tehno trans, koji istovremeno duguje inspiraciju Bolivudu i MTV-jevskim R&B i dance hitovima, kao i tradiciji romsko aškalijskih bijava (svadbi) na kojima je većina njihovih snimaka i napravljena. Dobra vest je da u 2009. ponovo rade zajedno nakon perioda u kome je Ševćet imao izlet u romski R&B zvuk sa svojim Gio Style. Njihov Ko Rahimi iz ove godine je killer.
Posle otkrića njihove muzike shvatio sam kako su se osećali Dejvid Burn (David Byrne) i Talking Heads kada su se, pripremajući Remain in Light, natapali afropopom Fele Kutija pre nego što je ceo svet čuo za crnog predsednika iz Lagosa.
Sto dinara za mp3 disk sa stotinak pesama Ševćeta i Ćite približiće vas za korak ovom iskustvu. Naravno, prethodno proverite youtube da li kapirate o čemu se radi.
