Izvor: B92, 26.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa polako ostaje bez glečera
Globalno otopljenje sve brže i brže topi švajcarske glečere. Naučnici strahuju da bi mnogi mogli da nestanu još pre kraja ovoga veka, što bi moglo izazvati nesagledive posledice ne samo po okolinu, već i po privredu cele Evrope.
Švajcarski glečeri se, zbog globalnog otopljenja, sve brže i brže tope, pa postoji opravdana bojazan da bi mnogi mogli da nestanu još pre kraja ovoga veka, upozorili su švajcarski stručnjaci u dvema nedavno objavljenim studijama u toj zemlji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Reč je o vrlo lošem razvoju događaja koji nam ne daju razloga za optimizam. Glečeri sve brže gube masu", izjavio je autor jedne od studija, Matijas Hus, sa Univerziteta u Cirihu.
Ukoliko se ova sumorna prognoza pokaže tačnom, to bi moglo negativno da utiče na ravnotežu ekološkog sistema (ne samo u ovoj zemlji) i da se vrlo negativno odrazi na ekonomske prilike u Švajcarskoj i Evropi, smatraju naučnici.
Švajcarski glečeri su poznati širom sveta i predstavljaju veliku turističku atrakciju. Njihovo povlačenje je, međutim, važno iz mnogih razloga - ne samo turističkih.
"Glečeri zimi skladište vodu, a oslobađaju je leti - baš kada je, zbog toplote i suše, tlu potrebno više vode", izjavio je Hus, kako je preneo britanski radio BBC.
Glečeri zadržavaju vodu u godinama koje obiluju vlagom i hladnoćom, a ispuštaju je u godinama koje su toplije i suvlje. Oni su, dakle, važan prirodni rezervoar, objasnio je švajcarski naučnik.
Prema njegovim rečima, u jugozapadnom delu Švajcarske gotovo sva voda koja istekne iz glečera privremeno se skladišti i koristi za proizvodnju električne energije.
"Više od polovine struje koja se troši u Švajcarskoj dobija se od hidrocentrala," rekao je Hus.
Husova studija, sačinjena na osnovu proučavanja 30 reprezentativnih glečera, pokazala je da se, u proseku, topi oko metar leda glečera godišnje.
Istovremeno, Danijel Farinoti i njegova ekipa iz Švajcarskog Instituta za tehnologiju, proučavali su širi uzorak od 1.500 glečera svih veličina - od velikog Alečglečera (najvećeg na Alpima) do zaleđenih polja, čija površina nije veća od tri kvadratna kilometra.
Prema njihovoj studiji, od 1999.godine do danas, sa tih glečera se otopilo ukupno 10 kubnih kilometara leda.
Jedan od razloga za povlačenje leda je produženo trajanje toplih godišnjih doba. Istovremeno, količina padavina koja zimi treba da nadoknadi ono što se leti otopilo ostala je uglavnom ista, izjavio je Farinoti.
Naučnici obeju ekipa - i Husove i Farinotijeve - koristili su, gde god su mogli, metodu kombinacije neposrednog merenja i maketa za procenu količine leda u područijma za koja nisu mogli da dobiju direktne podatke.
Prema podacima studija švajcarskih naučnika, do 1999. godine ukupan obim leda na švajcarskim Alpima iznosio je 75 kubnih kilometara. Upravo taj podatak je korišćen kao polazište u studiji.
"Pokušali smo da izračunamo količinu leda koja je od tada izgubljena i zaključili da se radi o oko 13 odsto," objasnio je Farinoti.
Njegova ekipa je procenila da je samo 2003. godine, kada je Evropu zapljusnuo nezapamćen talas vrućine, u Švajcarskoj izgubljeno tri do četiri odsto leda na glečerima.
Farinotijeva studija ukazuje na značaj velikih glečera kao rezervoara leda; više od 80 odsto ukupne količine leda u Švajcarskoj nalazi se na 50 najvećih glečera.
"Veoma je važno koliko leda ćemo imati na velikim glečerima... U ovom trenutku, možemo sa sigrnošću reći da će manji glečeri nestati", izjavio je Hus dodajući da će na velikima, poput Alečglečera, led potrajati još neko vreme.
Hus i njegov tim su proučavali širi vremenski raspon - od 1900. do 2007. godine. U tom periodu je zabeležena veoma negativna, mada ne baš pravolinijska tendencija.
Uočene su dve faze kada su glečeri dobili na masivnosti, pa čak i jedna faza (u deceniji 40-ih) kada su gubili masu brže nego danas. Opšta tendencija, ipak, ukazuje na povlačenje leda, a u poslednjih 30 do 50 godina to povlačenje ide sve brže.
I Hus je zaključio da će do kraja ovoga veka većina manjih i srednjih glečera nestati.
"Glečer u zoni izvorišta reke Rone nestaće za 100 godina... Najpre će se polako povlačiti, do otprilike 2050. godine, a potom sve brže. To znači da će do kraja ovoga veka većina manjih glečera nestati", predviđa Hus.
Pomenute studije predstavljene su na jesenjem sastanku Američke unije geofizičara, najvećem godišnjem skupu naučnika koji se bave geologijom. To nisu prve procene stanja švajcarskih glečera, ali se smatra da su dosada najobuhvatnije.
