Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emocije važnije od interesa
"U slučaju razvoda braka između Svetlane i Dragana Pantića, Svetlani će pripasti polovina stana u Beogradu, krevet, frižider i servis za ručavanje, dobijeni kao venčani poklon, kao i mesečna nadoknada u iznosu od 25.000 dinara u slučaju da je nezaposlena. Dragan Pantić ostaje vlasnik druge polovine stana, kao i sve ostale pokretne i nepokretne imovine stečene u toku trajanja bračne zajednice."
Ako bi vam neko rekao da pre nego što "stanete na ludi kamen" i izgovorite to čuveno sudbonosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "da" odete kod advokata i sastavite ovakav ili sličan predbračni ugovor, čisto za "ne daj bože", verovatno biste, kao i većina zaljubljenih, rekli da je to smešno i potpuno nepotrebno, jer ko u trenutku ljubavnog žara razmišlja o vikendicama, stanovima, tanjirima ili beloj tehnici.
Neki bi kazali i da je to čin nedvosmislenog nepoverenja i nesigurnosti u sopstveni izbor, sebe i partnera, što onda opet povlači pitanje "zašto da ulazim u brak sa osobom kojoj ne verujem".
Oni koji su se opekli replicirali bi izjavom da se ljudi menjaju i da ponekad nije loše zadržati odstupnicu. Kako tvrde, ponekad ni vreća soli nije dovoljna da se dešifruje pravi identitet osobe sa kojom se deli postelja. Posebno kada je u opticaju veća količina novca.
Primeri astronomskih brakorazvodnih parnica u kojoj su bivši supružnici preko noći postajali ljuti neprijatelji i onog drugog nastojali da dovedu do ivice bankrota mnogo više pune stranice svetske nego domaće štampe i potežu nezaobilazno pitanje – da li su sklopili predbračni ugovor i šta je njime precizirano.
Kod nas ova vrsta pravnog dokumenta još nije zaživela budući da su od usvajanja novog Porodičnog zakona Republike Srbije, od prvog jula 2005 godine, u kome se propisuje mogućnost sklapanja predbračnih ugovora, u Prvom opštinskom sudu u Beogradu do danas sklopljena svega tri takva ugovora.
Osećanja na prvom mestu
– U momentu sklapanja braka malo ko razmišlja o materijalnom interesu. To je veoma emotivan trenutak za buduće supružnike i njihova osećanja mnogo su im značajnija od raspodele pokretne i nepokretne imovine u slučaju eventualnog razvoda – kaže Vesna Sekulić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Ona naglašava da je jedan od razloga malog broja sklopljenih predbračnih ugovora upravo uverenje budućih supružnika da je reč o ljubavi za ceo život i da neće doći do većih problema, posebno ne do razvoda.
Prema njenim rečima, razlog malog broja sklopljenih predbračnih ugovora sigurno je i materijalno stanje budućih supružnika, jer 90 odsto mladih koji se venčavaju nema nikakve nepokretnosti i u praksi se često dešava da prvih nekoliko godina zajedničkog života stanuju kod roditelja. Ipak, ako žele, zakon budućim supružnicima omogućava sklapanje predbračnog ugovora u kome će se regulisati raspodela postojeće i buduće imovine. Za njih neće važiti opšte odredbe Porodičnog zakona prema kojem se zajednička imovina deli na "ravne časti" (pola-pola), već onako kako su ugovorom precizirali. Takođe, ukoliko se drugačije nisu dogovorili, smatra se da je imovina koju je supružnik stekao pre braka njegova posebna imovina, dok ona koja je stečena radom supružnika u toku trajanja zajednice života u braku, njihova zajednička imovina. Isto važi i za vanbračnu zajednicu. U tom kontekstu veoma je interesantna odredba koja se tiče imovine stečene od igara na sreću. Dakle, ako vaš muž dobije sedmicu na lotou računajte da vam sleduje polovina, jer je reč o zajedničkoj imovini, osim u slučaju ako uspe da dokaže da je uložio svoju posebnu imovinu za kupovinu tiketa, što je definitivno malo verovatno.
Bez utvrđivanja krivice
Povlačeći paralelu sa Amerikom, gde je veoma popularna institucija predbračnog ugovora, sudija Vesna Sekulić objašnjava da je reč o razlici u mentalitetu i tradiciji. Zapadna kultura življenja, prema njenim rečima, više je orijentisana prema materijalnom sistemu vrednosti, a, zbog veoma skupih sudskih i advokatskih troškova u slučajevima razvoda, ugovorima se regulišu odnosi i nastoji ostvariti zaštita od mogućeg sklapanja braka iz interesa. Takođe, u anglosaksonskom pravu mora da se dokaže krivica za razvod braka što, prema rečima sudije Sekulić, povlači i visoke finansijske odštete. "Onaj ko je kriv za razvod plaća cenu krivice. U našem zakonodavstvu je drugačije. Brak se zaključuje saglasnošću volja i nije potrebno da postoji krivica da bi se razveo. Dovoljno je da jedna strana ne želi da bude u zajednici ili da više ne voli supružnika pa da su bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni čime se ispunjava uslov za razvod", kaže sudija Sekulić. Prema njenim rečima, s pravne strane potpuno je nevažno da li je uzrok razvoda prevara ili prestanak ljubavi. Nema utvrđivanja krivice pa samim tim ni odštete već se vrši podela zajedničke imovine. Upravo u ovoj tački zakona nalazi se odgovor zašto Amerikanka koja uhvati muža u preljubi iz braka izlazi sa pozamašnim kontom na računu a Srpkinja sa dva kofera i čuvenim pitanjem: "Veruješ li više mojim rečima ili sopstvenim očima"?
I na kraju, bez obzira na preciznost Porodičnog zakona, za podelu zajedničke imovine najvažniji su odnosi između partnera, naglašava sudija Vesna Sekulić. U slučajevima kada su oni korektni razvod braka relativno kratko traje (nekoliko meseci), dok u poremećenim relacijama može da se otegne i na desetine godina. Tada se traži dokazivanje ko je šta dobio od poklona na svadbi, čiji su stolnjaci, krevetnina i jastuci, ko je kupio koju sliku, knjigu i televizor. Veštačenje traje godinama, a svi dokazi ukazuju na isti zaključak da se ljubav pretvorila u sopstveno naličje – mržnju.
[objavljeno: ]
