Izvor: B92, 23.Dec.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobre strane besa
Postoji neslaganje između psihološke literature, koja je tradicionalno ocenjivala bes kao negativnu emociju i snimaka mozga, koji pokazuju da mozak može da registruje bes kao pozitivnu emociju.
U suštini, skeniranje mozga potvrđuje ono što već znamo u vezi sa osećanjima: neki ljudi su pozitivni a neki negativni. Sreća je, na primer, pozitivna – kada su ljudi dobro raspoloženi, oni će pokazivati veću aktivnost u levoj strani mozga. Emocije kao što su depresija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili nervoza su negativne i tada će mozak pokazivati veću aktivnost u desnoj hemisferi.
A šta je sa besom: da li je pozitivan ili negativan? Odgovor nije tako očigledan.
„Postoji nešto posebno u besu", tvrdi Henk Arts, psiholog na Univerzitetu u Utrehtu (Holandija). „Ponekad ima negativne efekte, ali može da izazove i pozitivna osećanja koja te motivišu da radiš stvari koje voliš. Želeli smo da otkrijemo kako tačno to funkcioniše."
Neke novije studije stavljaju u prvi plan pozitivne karakteristike besa, ali Arts i drugi eksperimentalni psiholozi na Univerzitetu u Utrehtu su želeli da istražuju dalje. U okviru njihove najnovije studije oni su na kompjuteru pokazali ispitanicima (oko 200 njih) različite slike predmeta kao što su olovke i naočare, dok su primetno besna, strašna ili bezizražajna lica bila postavljena u uglu ekrana.
Potom, da bi pratili efekat nesvesnih asocijacija, pitali su učesnike da li su želeli predmet sa ekrana. Neke od njih su zamolili da stegnu pesnicu što jače mogu ako bi poželeli određen predmet. Rezultati su pokazali da ispitanici ne žele predmete u kombinaciji sa zastrašujućim izrazima lica, što je očekivan odgovor koji izaziva negativna priroda ovih osećanja. Osobe koje su videle ljutita lica, ne samo da su više želele predmet, već su jače stezali ruku, pokazujući da su spremni da ulože napor da dobiju predmet.
„Rezultati su bili neočekivani. Obično bes i strah idu ruku pod ruku – bes plaši ljude. Ali ako razdvojite ove dve emocije, one imaju različite efekte kada su povezane sa predmetima."
Možda čak i više iznenađuju rezultati prateće studije koja uskoro treba da bude objavljena. Koristeći približno isti način ispitivanja, istraživači su ispitivali da li izrazi besa imaju uticaj na viđenje konkretnih predmeta. Ispostavilo se da su ljudi daju veću vrednost olovkama koje su dolazile zajedno sa ljutitim licima. Nije u potpunosti jasno zbog čega bes motiviše na takvo ponašanje.
„Bes na licu se možda posmatra kao izazov," kaže psiholog Filip Gejbl.. Međutim Arts nudi drugo objašnjenje, do kojeg je došao nakon što je šest puta pogledao snimke pobednika Tur de Fransa (Tour de France) pobednika Lensa Armstronga: „Postoji slika ovog momka kada se našao blizu cilja i možete mu videti bes na licu ali se isto tako vidi i odlučnost," kaže Arts.
„Ono što je zanimljivo na izrazu lica koje pokazuje bes je što se potpuno poklapa sa licem koje pokazuje odlučnost." Dalja istraživanja su neophodna, tvrdi Arts, da bismo otkrili da li ključno osećanje leži negde između besa i odlučnosti. Ali za sada, on naglašava da učesnici u ovoj studiji nisu sami iskusili bes, već „je to bila samo njihova percepcija besa koji smo mi aktivirali."
Granica između besa i percepcije besa je od ključnog značaja. Bes može da vodi do nagona za povređivanjem, a ponekad čak i do potrebe za uništavanjem ciljnog predmeta." Ipak, način na koji percipiramo bes treba da bude posebno pitanje.
Druga studija pokazuje slučaj gde je bes bio glavno motivaciono sredstvo pokazujući vođama tima da je to ono što „gura" njihove članove da reaguju iskazujući ljutnju, ali samo ako su se članovi tima manje slagali sa vođom u početku. Članovi tima su bolje reagovali na vođe tima koji su odavali srećno raspoloženje i više su se slagali sa njima.
Posledice ovih otkrića su, najblaže rečeno, intrigantne. Zamislite praktične posledice. Mogu li, na primer, ljututi tipovi menadžera da podstaknu neke od nas da kupujemo više ili radimo više i bolje? Možda, ali nećemo biti suviše srećni zbog toga.
.jpg)
