Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik jedne trudnice
Posle muževa, stigoše na red i Njihovo visočanstvo svekrve. A one pomisliše da će se ovoga puta izvući. E, pa ne može to tako lako, buduće bake! Moram i vas da ovekovečim. Jer kakav bi to bio dnevnik da i vas nisam negde pomenula? Svakako, neiskren! Bez naših nezaobilaznih svekrva život jedne supruge, trudnice, buduće majke ne bi bio potpun, možda ne tako kompleksan, ponekad možda malo i bolan, komplikovan, ali i radostan.
Da li su naše svekrve zaista za sve krive? Da li su one >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzrok naših suza i nezadovoljstava? Ili, zbog njih se osećamo hrabrije, odvažnije, sigurnije, spremnije za pobedu nad životom. Nisu li one te koje nas nagnaju da se borimo za svoje parče sunca, za svoj život, za svoje "ja"? I otkuda taj naziv svekrva? Možda je u ovaj naziv narod ipak utkao i pomalo istine? Zar naš Vuk Karadžić nije mogao da pronađe u jezičkoj riznici neku lepšu reč?
Dragi moji "krivci za sve", ipak ću stati na vašu stranu. Jeste da nas ponekad sekirate i da svoje sinove ljubomorno čuvate, ali bez vas ne bi bilo uspona i padova, sreće, ali i nezadovoljstava. A to je život, pun amplituda i raznih frekvencija. Kome bismo terale inat, kome bi prkosile, ko bi nas podučavao veštini opstajanja? Ko bi nas neprestano nadzirao, "savetovao" – kako da kuvamo, kako da uređujemo stan, kako da se ponašamo? Ko bi nas opominjao za gotovo nevidljivu prašinu na policama i neraspremljen krevet?
Uvek sam se pitala da li postoji idealna svekrva? A idealna snaja? I da li majke naših supruga zaista mogu da nas vole kao ćerke? Ili je to samo poza pred drugima? Kakav je to odnos između snaja i svekrva i postoji li idealna zajednica? Da li mi snaje možemo udovoljiti mnogobrojnim ambicijama naših svekrva i šta to sve treba da uradimo da bismo dosegle njihov ideal?
Drage moje sapatnice trudnice, da li vam se ponekad čini da sve što uradite nije dovoljno dobro za vašu sredinu? Možete i da dubite na trepavicama, izigravate Majku Terezu, ali to neće biti shvaćeno u vašoj najužoj porodici. Ono što se nekada smatralo dobrim akreditivom za brak (lepota, obrazovanje, biografija, imovinsko stanje...) vremenom postaje nešto što se podrazumeva, a apetiti i dalje rastu. Sledeći zahtev je da rodite muško dete, zarađujete dobro, odreknete se svoje majke, pri tom i da budete skromne i odreknete se nekih malih stvari koje vam ulepšavaju život... Uz to, trebalo bi da budete i sjajna kuvarica, bolja i od Džejmija Olivera. Stan bi trebalo da vam izgleda kao muzej, a cveće kao ono iz botaničke bašte. Uz sve to, trebalo bi da uvek imate spreman osmeh za svoje najmilije, pa čak i ako vas tog dana glava boli do besvesti. Naravno, bilo bi preporučljivo da imate jake živce i beskrajno strpljene kako biste odslušali, po stoti put, priče iz mladosti vaše svekrve. I da uvek klimate glavom, u znak odobrenja, i, naravno, oduševljenja. Preporučljivo je da se do te mere fascinirate ovom ispričanom bajkom, da vaša draga svekrva pomisli da ste spremne da joj podignete spomenik zahvalnosti na Kalemegdanu. I tada ćete možda doseći tek delić tog savršenstva. Ali savršeni ni tada nećete biti, čak ni uz osmeh do ušiju, najluksuzniji poklon i najveću tortu od svih torti...
Doduše, ruku na srce, postoje i one svekrve koje će vas u blagoslovenom stanju maziti i paziti, ugađati, prisećajući se pri tom kako je to bilo kad su one bile trudne. Naravno pod uslovom da im rodite muškog naslednika. Možda sa njom i pronađete zajednički jezik, uz sav generacijski i društveni jaz koji vam se ponekad čini nepremostivim. Možda je ljubaznost ipak ta koja gvozdena vrata otvara. Pomirite se sa činjenicom da nećete nikada biti idealni, ali barem pokušajte da sebi olakšate i ulepšate život, koliko je to moguće! Ne zaboravite, i svekrve će biti bake vaše dece! A bake se uvek najviše vole, zar ne? Pa neka onda tako i bude. Deci ne treba uskraćivati to bogatstvo i sreću. Deca menjaju svet i ruše i najveće barijere.
Otvorite širom vrata vašim svekrvama i razumite njihovu starost, pa čak i ako one ne razumeju vašu mladost. Mladost ipak pobeđuje sav sebičluk i sujetu. Jer, dobro je poznato da starost brzo zaboravlja mladost i da zabranjuje sva zadovoljstva mladalačkog doba. Pred nama su godine da promislimo, oprostimo i ne načinimo iste greške, a pred starošću samo dani, meseci i moguća kajanja. Zato, budite tolerantne i setite se vašeg detinjstva! Kada vam je baka pravila najukusnije palačinke, da li ste tada razmišljali da li baka voli mamu i obratno. Jer baka je za dete najbolja osoba na svetu i takva treba i da ostane! A za prašinu, kuvanje, spremanje stana i brigu oko dece, već ćemo se nekako snaći.
[objavljeno: ]
