Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik jedne trudnice
U beogradskom životu postoje razne manije – belefomanija, bitefomanija, bemusomanija, festomanija, sinemanija. Ali ova poslednja mi je nekako najdraža. Ublažava jesenju depresiju, najavljuje hladnu i primamljivu zimu, a i pruža priliku da se, pored takozvanih filmova za dokolicu, vide i stari poznanici koje, eto, imate priliku da sretnete možda samo jednom godišnje, i to baš na ovoj reviji filmova.
Sinemanija vam je postala nešto kao mali statusni simbol, svojevrsni stil urbanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << načina življenja, a prate je posebni rituali – ispijanje dobre kafice na uvek istom mestu za šankom, nekoliko počasnih krugova po prepoznatljivoj plavoj auli "Sava centra", bacanje "luka" na zanimljive face i dobre gradske frajere koji ovu filmsku feštu nikako ne propuštaju. Tu je i neizbežno koketiranje sa promotorkama raznoraznih atraktivnih proizvoda, po kojima je Sinemanija poznata, ali i ono slatko punjenje torbe besplatnim promo materijalom koje posle trošite narednih nekoliko dana. Ima i onih koji u tom pohlepnom ponašanju preteraju, pa se kući vrate sa duplo težom torbom nego kada su zakoračili u novobeogradski hram zabave. Znate već, ono što je za "dž" posebno je slatko.
Ako ste mislili da će loptica skočica, zvana trudnica, propustiti ovaj događaj, grdno ste se prevarili. Ne predajem se tako lako. Nisam spremna da se odreknem ovakvih slatkih stvari kao što je Sinemanija. Ne odričem se još jednog kruga, još jedne kafice, još jedne holivudske "koještarije", što da ne, još jednog zanimljivog lica. Pa i trudnice imaju prava da pare oči, zar ne? Uostalom, to je dobra prilika da starim "jednogodišnjim" poznanicima pokažem šta ima novo u mom životu. Dovoljno je da samo prošetam svoj stomak. To vam je kao neka nema komunikacija. Moji stari dobri znanci oduvek su prvi znali šta ima novo kod mene, a da pritom nismo razmenili ni jednu jedinu reč. Da, oni su uvek znali kada sam imala novu boju kose, kada nove šik cipele, novog frajera... A sada je pravi trenutak za najvažniju premijeru u mom životu, a to sam ja – samo na kvadrat. Prvi put u životu se ne stidim što sam se drastično ugojila, i naravno prvi put ne odbijam čokoladu od ljubazne "reklama devojke".
I dok napolju provejava pokoja pahulja, samozadovoljno koračam plavim tepihom ispod staklenog krova, sigurna u to da je ovaj grad večeras dobio pravu premijeru. Znam, gordo zvuči, ali zar se ne oseća tako svaka trudnica? Balkon izbegavam jer ne želim da me vide u tromom izdanju. Nekada su tim stepenicama lepršavo koračale moje visoke potpetice, a sada umesto "skijaškog vrha" biram parter, prvo mesto sleva, da mogu ako zatreba, neprimetno da uteknem.
Magija se spušta na najveću bioskopsku salu. Obuzima me euforija. Beba i ja prvi put zajedno na Sinemaniji. Ne reagujem što me kolega filmofil iza mene šutira, a "fina" dama kašlje mi za vrat. Svima sve opraštam i prepuštam se iluziji. Beba prati visoke amplitude novih moćnih zvučnika kojima se "Sava centar" naoružao. Svi moji poznanici u sali sinhronizovano uzdišu, negoduju, aplaudiraju netremice prateći film. Do pola izdržavam, Holivudu u inat spuštam glavu na rame svoga supruga i prepuštam se slatkom snu. Šta ste očekivali od jedne trudnice – mnogo htela, mnogo započela...
Glasan zvuk budi me iz slatkog jesenjeg sna u kom sam usnula kako se na platnu umesto Majkla Kejna i Dejvida Bouvija pojavljuje Miki Maus i Pluton. Beba me strogo šutnu u stilu: "Kevo, nemoj da me smaraš sa ovakvim glupostima od filmova". Sviđa mi se, ima stav! Ovoga puta poslušaću mlađeg. Beba je, čini mi se ipak pametnija. Jedva se dižem iz udobne fotelje i glomaznih nogu napuštam aktuelnu Sinemaniju. "Show must go on". Sinemanija i stari dobri znanci ostadoše, a beba i ja odosmo u novi život – u stilu hepienda još jedne holivudske storije.
[objavljeno: ]
