Izvor: Radio 021, 20.Jul.2015, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijareja česta tokom leta kod novorođenčadi
Dijareja se obično javlja leti, a deca najmlađeg uzrasta su naročito ugrožena.
Rizično ponašanje u velikoj meri može doprineti prenošenju infektivnih uzročnika dijareje, među kojima su neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi, upotreba zagađene vode za piće, loša lična higijena, nehigijensko odlaganje fekalija.
"Najčešći uzroci dijareje su virusi, bakterije i protozoe, a infektivni agensi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koji uzrokuju dijareju najčešće se prenose fekalno-oralnim putem koji podrazumeva unos zagađene hrane ili vode i direktnim kontaktom", rekla je pedijatar Danijela Todorović.
Prema njenim rečima, rizično ponašanje u velikoj meri može doprineti prenošenju infektivnih uzročnika dijareje, među kojima su neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi, upotreba zagađene vode za piće, loša lična higijena, nehigijensko odlaganje fekalija.
Todorović je dodala da do pojave dijareje može doći i zbog trovanja zbog zagađenja hrane bakterijskim toksinima, nepodnošenja određene vrste hrane, upotrebe antibiotika koji uništavaju normalnu bakterijsku floru creva, prekomerne upotrebe sredstava za čišćenje / sredstava za smekšavanje stolice, psihičkog stresa.
"Akutna infektivna dijareja se češće i u težem obliku javlja kod dece u prve dve godine života, a učestalost dijareje je najveća u uzrastu šest do jedanaest meseci, kada se uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke snižen", istakla je Todorović dodajući da je na našem podneblju dijareja najučestalija tokom leta i rane jeseni.
Govoreći o lečenju dijareje, doktorka je navela da je prvenstveno važno sprečiti razvoj dehidracije, lečenje dehidracije ako je prisutna i način ishrane za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se sprečili nutritivni poremećaji.
Todorović je objasnila da oralna rehidraciona terapija podrazumeva oralno unošenje tečnosti i elektrolita u obliku oralnog rehidracionog rastvora, dopunjenog povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom prilagođenom bolesnom detetu.
Prema njenim rečima, u okviru kućnog lečenja detetu treba dati više tečnosti nego obično, manju količinu hrane više puta u toku dana, češći, a manji obroci i, ako ne dođe do poboljšanja, dete treba odvesti kod lekara.
Todorović, takođe, za odojčad preporučuje nastavak unošenja majčinog mleka, pirinač, krompir, šargarepu, nemasno meso, bananu, oljuštenu pečenu jabuku, kiflu.
"Dete treba odvesti lekaru ako detetu nije bolje posle 24 sata, ako i dalje ima brojne vodenaste stolice, često povraćanje, izrazitu žeđ, ako dete slabo jede i pije, ima visoku temperaturu, ako se pojavi krv u stolici, ako ima poremećaj svesti, kožni osip", istakla je dr Todorović.
