Izvor: B92, 11.Avg.2010, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojke u letnjim haljinama...
Verujemo da je svako od vas doživeo bar jednu letnju avanturu . Zbog čega smo im skloni , i da li mogu da imaju budućnost?
Tekst: Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar
Izvor: magazin Elle
Foto: djcodrin / FreeDigitalPhotos.net
Iako niste vlasnik nekog spa-centra, fitnes-kluba ili kakvog sličnog mesta za opuštanje, zatezanje, naprezanje, oblikovanje, bildovanje, definisanje, podizanje, liposukciranje, silikoniranje, potamnjivanje, znate koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se promet poveća s dolaskom proleća. Svi bi da budu lepi, zategnuti, utegnuti, preplanuli taman da se nasluti, kako bi spremni dočekali leto.
A leto je predodređeno za avanture, sa ne baš obavezno lepim krajem. Oslobođeni odeće, neudobne obuće, posla na koji zaboravimo čim zatvorimo vrata ofisa za sobom i otisnemo sa na odmor, ispita koji su položeni, obaveza koje nas sigurno verno čekaju, upuštamo se u letnje avanture. Ima li odgovora na pitanje: A zašto baš letnje? Psihologiji je poznat pojam vođene fantazije. To liči na maštanje pred zaspivanje i odmah nakon buđenja.
Ko još ima vremena za sanjarenje kada se mrtav strovali u krevet a polumrtav iz njega ustane, pitate se. Ali setite se samo sebe iz vremena kada ste bili mlađi. Zar to nije bila najlepša uspavanka i najslađe buđenje?
U vođenoj fantaziji svi učesnici u grupi, zatvorenih očiju, zagledani samo u sebe, slede uputstva onoga ko vodi grupu. „Osetite miris, ukus, vidite boju, pogledajte okolinu, pokušajte da doživite dodir, kakva su lica oko vas, šta čujete, gde ste, u čemu ste...?" Pustite mašti na volju, zamislite vrelo leto, polupuste ulice u podne, krcate kafiće oko ponoći, noćnu svežinu planina i miris morskih četinara, i probudite sva čula.
Leto je i dovoljno dugo da otkrije sve ono što pomno pokrivamo preko godine. Jesen, sem miholjske, dosadna je, siva. Samo nam je telo budno. Nadamo se još kojem lepom danu, suncu, verujemo da neće opasti i poslednji list lipe u Strahinića bana. Zimi smo umorni, umrtvljeni, siti od hrane, slava, novih godina, istih mesta na koje izlazimo, priča koje se stalno ponavljaju, dima, muzike koja tek ponekad razgali.
A onda proleće! Opet lipe, žamor, žagor, sve se uzvrti kao ringišpil. Kada dođe leto, imamo potrebu da prigrlimo život još čvršće, izgleda nam da vreme koje prolazi ostavlja manje od onoga što je ostalo, čine nam se lepim i oni koji to nisu, dobrim i oni koji to ne mogu, bliskim i oni koji to ne znaju. Sve je nekako bolje, pa i mi. Spremno dočekavši leto, uskačemo u pripremljenu letnju postavu, biramo, bacamo, prevrćemo, sklapamo, rasklapamo, delove odeće, boje, stilove, modne detalje, kostime za kupanje, kreme za sunčanje. I odosmo, ko gde i sa kim može.
Leti je sve dozvoljeno. Ko može da zabrani ovom godišnjem dobu da dođe, da se useli u naše glave i tela, da nas ubaci u vrtlog veselog života i žudnje za novim. Otkriveno telo i bez namere zavodi. Miriše na leto, zove, nudi, odgovara. Ali, leto je mudro, zna da je prolazno. Ne obećava ništa za ceo život, već samo sjajan provod, novo lice, nov dodir, nov okret u plesu, novu fotku na Facebooku. Obećava ono najvažnije – avanturu. Od nje nikog ne boli glava, sem možda onog ko nije razumeo njenu filozofiju.
Filozofija je da je sve to nešto kobajagi, nešto poput bajke u kojoj nisu živeli happily ever after, ali su bar uživali, u kojoj su imali slobodu da se ludiraju, da se provode, ne vode računa o tome ko će šta i kako, kome i o kome da priča, da rade ono što kod kuće nemaju kada ni sa kim, za šta nemaju vremena ni mašte jer nas ubi posao, napetost, stres, neizvesnost otkaza, sporo napredovanje, bonus na kraju dugog štapa. Letnja avantura je šetnja po vasioni gde nesmetano gledate nebo i zemlju, gde je sve nekako malo i sitno sem onog beskraja u koji se upuštate. Lepota ove avanture je u njenoj prolaznosti, u nemanju niti traženju garancija, što svi od početka znaju sve i niko se zbog toga ne ljuti.
Moja mlada poznanica kaže: „Prvo dođeš, onda se smestiš, vidiš koga ima, s kim ćeš da se smuvaš i taman da krene, a ti moraš nazad."
Šta su nusefekti letnje avanture? Opasno je ako pomislite da je u pitanju prava stvar, jer najčešće nije. Nije dobro ako ste uplovili u avanturu, a postoji neko do koga vam je stalo, ne zato što ćete se izložiti riziku da vas otkrije, već zbog vaše sopstvene savesti. Rizično je nastavljanje kontakta kada prođe letovanje, jer iznenađenje različitošću ne mogu da sakriju ni najbolji glumci. Ko je uopšte ova osoba? Jeste ona ista, a opet je drugačija. Ne zbog nje same koliko zbog nas.
Vremeplov nas je vratio u naš život i ništa više nije isto, iako je, apsurdno, upravo tako. Mudraci, istinski letnji avanturisti, znaju da sačuvaju trenutak da bi se njime grejali u starosti, bili kočoperni kada su drugi pogrbljeni, ostali maštari kada drugi izgube tu privilegiju.
Leto je stvoreno za uživanje, za čarobnost spoja nespojivog, dodira sa nepoznatim, različitosti koja oplemenjuje a ne osujećuje, dugog zagrljaja za „zdravo" sa znanjem da je „zbogom". Letnja avantura je zanos i to i treba da ostane. Sve preko toga je čist višak.
.jpg)
