Izvor: B92, 15.Avg.2013, 09:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Devojčica zvana hrabrost

Pakistanska tinejdžerka, Malala Yousafzai, odbila je da se povinuje talibanskoj odluci kojom joj je oduzeto pravo na obrazovanje.

Tekst je uz dozvolu objavljen u novom broju magazinu Elle.

Nobelova nagrada dodeljuje se duže od jednog veka. Od skoro 900 laureata, ovo prestižno priznanje do danas je dobilo četrdesetak žena. Naučnici Marie Curie to je pošlo za rukom dva puta - 1903. godine za fiziku i 1911. za hemiju. I ove godine nominovano je nekoliko žena, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedna kandidatkinja je uveliko poznata celoj planeti. Njeno ime je Malala Yousafzai.

Prošle godine, 9. oktobra, maskirani čovek je pucao u Malalau kada se školskim autobusom vraćala sa ispita u gradu Mangori, na severoistoku Pakistana. Devojčicu je pogodio jednim metkom, koji joj je prošao kroz glavu i vrat, da bi završio u ramenu. Tri dana kasnije prebačena je na lečenje u Veliku Britaniju, gde živi i danas.

Razlog zbog koga je Malala zamalo izgubila život je to što je još sa jedanaest godina smogla hrabrosti da uradi ono što ni stariji, ni politički jači od nje nisu imali petlje da urade – javno je progovorila protiv Talibana i javno se pobunila protiv oduzimanja prava pakistanskim devojčicama na obrazovanje.

Sve je počelo 2009. godine, kada je reporterka koja je izveštavala za BBC pitala Malalainog oca Ziauddina (inače, učitelja) da li bi neka devojka pisala o položaju žena pod Talibanima. U to vreme talibanska policija pod vođstvom Maulana Fazlullaha je preuzela dolinu Svat u kojoj je Malala živela i ustanovila nova životna pravila. Osim što su zabranili televiziju i muziku, devojčicama su uskratili pravo da se obrazuju, a ženama da idu u kupovinu. Dnevnik žene koja je primorana da živi po talibanskim pravilima prvo je trebalo da piše petnaestogodišnja devojka po imenu Asiha, ali su je roditelji u strahu od represije brzo odgovorili od toga. Jedina alternativa bila je četiri godine mlađa Malala.

Do danas nije jasno da li se sama javila da piše ili je to predložio otac, tek njen prvi tekst naslovljen sa Bojim se je 3. januara 2009. godine postavljen na BBC Urdu. U to vreme jedva je govorila engleski i sanjala je o tome da postane doktorka. Beleške je pisala u svesku, a onda ih davala reporteru koji ih je skenirao i slao mejlom. Činjenica je, međutim, da je presudnu ulogu u svemu odigrao upravo Ziauddin Yousafzai. I sam politički aktivista koji se oštro suprotstavlja talibanskom režimu, priznao je da je napravio presedan u vaspitavanju jer je svojoj ćerki dozvolio da ostaje budna do kasno noću i da priča o politici, dok su joj braća uveliko bila u krevetu i spavala.

Bilo kako bilo, blogovi su se nizali, a Talibani sve više zaoštravali politiku – 15. januara izdali su edikt kojim je svim devojčicama zabranjeno da idu u školu. Do tada su već razneli više od 100 ženskih škola. U danima koji su prethodili toj odluci, direktor Malalaine škole je posavetovao da ne nosi školsku uniformu već da dolazi u svakodnevnoj odeći, kako ne bi bila upadljiva i skretala puno pažnje na sebe. „Odlučila sam da obučem moju omiljenu ružičastu haljinu, ostale devojčice su takođe nosile haljine žibvopisnih boja koje su odavale kućni izgled. Već posle prvog časa rečeno nam je da ne smemo nositi šarene haljine, jer to nije po pravilima koja su ustanovili Talibani“, napisala je na svom blogu.

Nakon zabrane, Talibani su nastavili kontuinuirano da uništavaju škole u toj oblasti. Sredinom februara Mingorom su se prolomili novi pucnji, ali je otac ohrabrio rekavši da je to vatra primirja. U novinama je pročitao da će vlada i vojska potpisati primirje narednog dana. Kada su sutradan Talibani objavili primrije, čuli su se još žeći pucnji. „Ljudi više veruju vojsci, nego vladi“, napisala je Malala.

Konačno, 21. februara, Malala je čula ono čemu se nadala. Fazlullah je objavio na svojoj radio stanici da je zabrana ukinuta i da se devojčice mogu vratiti u školu do ispita 17. marta, ali da moraju nositi burke. Već 3. marta ispostavilo se da je mir prekršen. Nedelju dana kasnije Malala je pisala kako je dobro uradila test iz biologije i kako Talibani više ne pretresaju vozila kao ranije. Njen blog završava se tri dana kasnije. Sledećeg meseca predsednik Pakistana, Asif Ali Zardari, potpisuje kontroverzni zakon koji formalno uspostavlja striktnije interpretacije šerijatskog zakona u dolini Svat.

Ovaj čin je podržan i od strane Sufi Muhammada, osnivača talibanske grupe koja kaže da ženama više neće biti dopušteno da idu ni na posao, ni na pijacu.

Tog leta Malala je odlučila: postaće političarka, a ne lekar kako je maštala do tada. Njen idol je Benazir Bhutto, bivša pakistanska premijerka i prva žena koja je bila na čelu neke muslimanske zemlje, ubijena u decembru 2007. godine.

Do početka jula izbeglički kampovi su bili puni, a talibanske vođe i dalje žive. Premijer je pročitao dugoočekivanu objavu: da je napokon bezbedno vratiti se u dolinu Svat. Na povratku kući iz izbeglištva, Malala sreće specijalnog američkog izaslanika za Avganistan, Richarda Holbrookea, koga javno moli da pomogne.

Krajem 2009. izgledalo je kao da je njena politička karijera počela. Njen blog identitet je otkriven i počinje da presedava Dečijom skupštinom u regionu. Ova skupština je ustanovljena iste godine od strane Khpal Kor Foundation, uz podršku UNICEF-a, sa ciljem da obezbedi da se mladima pruži jedinstvena prilika da izraze brige oko problema dečjih prava i da ponude rešenja.

U decembru 2009. učestvuje u radu Instituta za ratno i izveštavanje u uslovima mira, Open Minds programu koji je omogućio trening za novinare o aktuelnim problemima u 42 škole u Pakistanu. Malalin lični uspeh je podstakao mnoge, pre svega devojčice, da se pridruže ovom programu.

U oktobru 2011. Desmond Tutu, južnoafrički aktivista i dobitnik Nobelove nagrade za mir, nominuje Malalau za Dečiju nagradu za mir, priznanje koje se jednom godišnje dodeljuje detetu koje značajno doprinese unapređenju dečijih prava. Ovo je čini još poznatijem u Pakistanu i iste godine dobija prvu Nacionalnu nagradu za mir u toj zemlji. Danas ovo priznanje nosi njeno

ime. Izlazak iz anonimnosti, međutim, za Malalau je značio hod po tankoj žici. Talibani su počeli da joj prete smrću, što pisanim porukama koje su ostavljali ispod vrata, što u direktnom radio programu. Pretnje je dobijala i na Facebooku. Briše svoj profil, ali ne odustaje od Interneta, odlučna da je ništa ne omete da se bori za pravo devojčica da idu u školu.

Talibani su izgubili strpljenje. Na sastanku u leto 2012. odlučili su da je ubiju.

Umesto da ućutkaju jednu devojčicu, uspeli su da dignu ceo svet na noge.

Širom Pakistana izbili su protesti, a državni zvaničnici su ponudili 105 hiljada dolara za informaciju o atentatoru. Madonna joj je na koncertu u Los Anđelesu posvetila pesmu Human nature; Angelina Jolie revoltirana piše članak u kome se pita zašto neko ko želi da ide u školu zaslužuje smrt i zajedno sa novinarkom Tinom Brown pokreće kampanju za obrazovanje devojčica u Pakistanu i Avganistanu; bivša prva dama Sjedinjenih Američkih Država, Laura Bush, u autorskom tekstu za Washington post poredi Malalau sa Anne Frank; bivši britanski premijer Gordon Brown lansirao je peticiju u Ujedinjenim nacijama, u njeno ime pod sloganom Ja sam Malala, kojom traži da sva deca u svetu dobiju pravo na obrazovanje do 2015. godine; generalni sekretar UN, Ban Ki-moon najavljuje da će se 10. novembar ubuduće slaviti kao Malalain dan; Time magazine je u aprilu uvrstio među sto najmoćnijih ljudi na svetu…

Početkom januara Malala je dobila prestižnu francusku nagradu za slobodu žena Simone de Beauvir.

Dan nakon napada Malala je provela na odelenju za intenzivnu negu u vojnoj biolnici u Peševaru gde su joj doktrori ukolnili deo lobanje, pošto je mozak počeo da otiče. U početku je imala 70 odsto šansi da preživi. Od 15. oktobra je u Velikoj Britaniji. Ove jeseni biće objavljena njena autobiografija Ja sam Malala.

Sudbinu ove hrabre devojčice, izgleda ipak nije odredilo samo mesto i vreme u kome je rođena. Ime je dobila po Malalai of Maiwand, paštunskoj pesnikinji i ratnici, bliskoistočnoj Jovanki Orleanki, koja je pobunila vojsku protiv britanskih trupa 1880. godine i bila odgovorna za pobedu Avganistanaca u bici kod Maiwanda. Do proglašenja ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade ostalo je još par meseci. Ukoliko ode u Malalaine ruke, ova neustrašiva devojčica koja je svesna opasnosti i rizika, ipak sledila svoje srce i ubeđenja biće najmlađa dobitnica tog priznanja ikada.

Nastavak na B92...