Izvor: B92, 07.Sep.2014, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratizacija odevanja obukla je svet u džins
Čuvena modna kreatorka Jugoslavije i Srbije priča o radu za Jovanku Broz, Titovim pomorandžama, diktatu američke mode koja se lako kupuje, lako održava i lako baca, „govoru” oblačenja i govoru tela...
Mirjana Marić, čuvena modna kreatorka Jugoslavije i Srbije, organizovala je, povodom završetka karijere, izložbu najnovijih kreacija u beogradskom Etnografskom muzeju pod naslovom: „Mirjana Marić: moda i dizajn”.
Rođena je 22. maja 1938. u Kravlju, naselju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u niškoj opštini Crveni krst. Diplomirala je 1960. na beogradskoj Akademiji za primenjenu umetnost, a potom je magistrirala u Mančesteru. Ipak, prvi posao dobila je na periferiji Srbije, u Babušnici. Tu je ostala dve godine. Potom je 25 godina radila za „Jugoeksport” i „Modu” iz Velikog Gradišta, a od 1990. u svom preduzeću: „3M”(„Mirjana Marić i moda”). Imala je niz revija širom sveta koje su organizovane u prisustvu predsednika država i vlada, kraljeva i kraljica. Bila je to promocija Jugoslavije, Srbije i Mirjane Marić.
Iz braka sa pokojnim Milojkom, elektroinženjerom, ima ćerku Kseniju (50), slikara u Njujorku, a od nje dvojicu unuka: Nikolu (24) i Miku (17). Živi u Beogradu i Njujorku.
Šta je za vas moda?
Moda je stanje duše onoga ko je kreira, ali i onoga ko je bira i nosi.
Koje modne diktate prihvatate...
Modni diktat je informacija koja se kupuje uoči sledeće sezone. U tom paketu su dužine, oblik obuće, galanterije, širina ramena... To određuju svetski modni instituti. I to se poštuje da bi se bilo u trendu.
...a koje zauvek odbacujete?
Odbijam sve ono što nije po mom estetskom kriterijumu. Odbacujem odeću sa jednim „ramenom”, sa jednim rukavom...
Šta je temelj kreiranja?
Isključivo dizajn tekstila, jer strogo upućuje šta od toga materijala može da se sašije, a šta, apsolutno, ne.
Kako sad, po modi, vidite Srbiju?
Po odeći, Srbija više ne može da se razlikuje od sveta. Jer, informacije brzo stižu, pa je svuda u svetu sve isto, sve je uniformisano. Ta demokratizacija odevanja je obukla svet, pre svega, u džins, pa tu više ne mogu da se primete ni klasne razlike, ni stanje u kulturi. A to nam je i ekonomski dostupnije nego ranije.
Nekad ste oblačili i Jovanku Broz?
Jesam, i to desetak, pa i više godina. Moj posao je bio da pripremim odeću za ceo dan, od jutra do večeri. Jer, Tito i ona su često putovali u posete drugim zemljama, pa je njena garderoba zavisila od vremenskih uslova, a i od događaja na brodu i kopnu kad pristanu ili slete. Oni su na tim putovanjima uvek imali goste, pa se tu mnogo toga događalo, tako da je i potreba za presvlačenjem bila češća.
Kako se ponašala Jovanka?
Bila je veoma pažljiva i prema mojim saradnicima. Na primer, kad su na Brionima imali berbu voća, ribolov ili lov nikad me nisu zaboravili, iako tada nisam bila sa njima. I tada sam od Tita, kad se vrate u Beograd, dobijala fazana ili korpu pomorandži, mandarina...
Da li vam se to Tito udvarao?
Ne. Nije on često dolazio u prostoriju u kojoj sam, sa saradnicama, bila s Jovankom. Dogodilo se to samo nekoliko puta i tada se našalio s nama i Jovankom, a na šivenje i probe nikad nije obraćao pažnju.
Ko danas diktira modu?
Amerika. Ali, isključivo zbog svog i velikog svetskog tržišta. Jer, ono sad traži odeću koja se lako kupuje, lako održava, lako prepravlja i lako – baca. Na primer, moja ćerka kad kupi novu šerpu staru baca. I to je Amerika.
Koliko ljudi govore o sebi kroz oblačenje?
Nema nekih razlika u prošlom i sadašnjem načinu oblačenja žena. Ali, one su uvek mnogo toga govorile oblačenjem, kao, uostalom, i govorom tela. Jer, odevanje zadovoljava, pre svega, žensku sujetu, zato što se porede s drugim ženama. A kad je reč o oblačenju žena i muškarcima, njima je, iskreno rečeno, mnogo važnije svlačenje žena.
Kako vas je oblačio suprug?
Nije mario ni za svoje oblačenje, ni za moje. Nije voleo odela. Bio je više sportski tip. Njegov uticaj na mene bio je poslovno vrlo veliki. Pomagao mi je savetima. Bio je veoma organizovan i uvek misleći čovek vedrog duha kojeg je sve interesovalo.
Kako oblačite ćerku?
Nemam uticaj na nju. Ona je sebi napravila neku vrstu uniforme. Nosi pantalone i košulje i jakne, a haljinu samo u svečanim prilikama.
Šta mislite o „odelu” Beograda...
„Oblačenje” Beograda me rastužuje. U centru su nam ostale zadužbine, kao građevine podignute izmeću dva rata, koje se ne održavaju na pravi način, a ono što se uz njih dozidalo nema doslednost ni u čemu. To je odelo našeg Beograda o kome se malo vodi računa.
...a šta o fasadama Njujorka?
Njujork je planeta za sebe. Volim taj grad. U njemu se arhitektonski održava isti stil koji je započet pre 100 i više godina. Konstantno se zidaju zgrade sa sto spratova. Oni slede početnu ideju i svaki deo Njujorka ima svoje obeležje.
Koja je vaša životna filozofija?
„Zaustavljam” brzi protok vremena time što nastojim da shvatim svaki trenutak i da ga kontrolišem kao i sva lična događanja da bi mi bilo onako kako bi to trebalo da bude. Jer, sve ode u nepovrat... Naravno, to ne može da se shvati kad smo mladi. Moja ćerka to tek počinje da shvata.
Od čega vam je sve zavisila ljubav?
Od spleta okolnosti i sreće pri izboru partnera, a zatim od međusobne pažnje, iskrenosti, istrajnosti, poštovanja, doslednosti. Veoma je važno, čak nekad presudno, razumevanje partnera.
Kako koristite odmore?
Najlepše mi je u bašti. Sadim i negujem biljke. To me veoma odmara.
Prija li vam samoća?
U samoći se okrećem unutrašnjem svetu, analizama proteklih događaja kao i razradama započetih planova.
Izvor: Politika.rs
