Izvor: B92, 14.Sep.2009, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan demokratije - 15. septembar
Međunarodni Dan demokratije, koji je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na inicijativu Interparlamentarne unije, biće obeležen 15. septembra.
Generalna skupština UN je 2007. godine donela odluku o proglašenju 15. septembra za Međunarodni dan demokratije, pozivajući sve članice, vladine i nevladine organizacije da ubuduće taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.
Srpski parlament je na svom sajtu povodom tog dana objavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prigodnu poruku u kojoj je navedeno da je Srbija slobodna, demokratska i sekularna država, ali da je demokratija u njoj mlada i nedovoljno razvijena, zbog čega politički faktori moraju da iskoriste narodno opredeljenje za taj politički oblik i da razvijaju demokratski duh i jačaju institucije.
Prvi put u istoriji Dan demokratije je obeležen 2008. godine, kada je u sedištu UN održana ceremonija na kojoj su govorili generalni sekretar Ban Ki Mun, predstavnik Katara, zemlje koja je bila glavni predlagač rezolucije o proglašenju Međunarodnog
dana demokratije i drugi zvaničnici UN.
Rezolucija o proglašenju Međunarodnog dana demokratije usvojena je konsenzusom u Generalnoj skupštini svetske organizacije, a tada je potvrđen stav da je "demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života".
"Demokratija ima zajednička obeležja u svim delovima sveta, ali ni jedna zemlja ili region ne polaže isključivo pravo na nju", navedeno je u rezoluciji UN.
Međunarodni dan demokratije prošle godine je prvi put obeležen i u Srbiji, kada je u Domu Narodne skupštine održana svečana sednica na kojoj su govorili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, kao i Dejvid Lens Klark, predstavnik UN u Srbiji, a njoj su prisustvovali i drugi državni zvaničnici, članovi vlade, predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica, kao i drugi gosti iz javnog života.
Demokratija se prvi put pojavila u staroj Grčkoj u četvrtom veku pre nove ere, a taj pojam je izveden od grčkih reči demos (narod) i kratos (vlast).
Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda odnosno izabranih predstavnika i predstavlja politički sistem baziran na pravu građana da biraju svoje predstavnike, što je i osnovni i suštinski koncept demokratije.
Postoje dve vrste demokratija - direktna, u kojoj u procesu donošenja odluka učestvuju svi građani i predstavnička, koja je danas zastupljena u najvećem broju zemalja, a u kojoj građani na izborima biraju svoje predstavnike u parlamentu i daju im autoritet da donose odluke u njihovo ime.
