Izvor: Politika, 11.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Damski "prevrat" u hramu nauke
"Razmišljao sam zašto ste mene pozvali da govorim. Mislim da je zbog toga što ćete uskoro postaviti ženu za rektora, a ja smatram da bi žene trebalo svuda da upravljaju", rekao je nedavno Bil Klinton studentima završne godine Harvarda, otvoreno aludirajući na svoju suprugu Hilari, koja se kandidovala za predsednika SAD.
Još je rano za prognoze da li će bivša prva dama pobediti u trci za Belu kuću 2008, dok istoričarka Dru Gilpin Faust (59) već ima ogroman uspeh za sobom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U "godini prvih žena", kako mediji opisuju 2007. u kojoj je Amerika dobila prvu ženu na čelu Predstavničkog doma Kongresa (Nensi Pelosi), prvu ženu predsedničkog kandidata (Hilari Klinton) i prvu ženu samostalnog voditelja vesti na jednoj nacionalnoj mreži (Keti Kjurik), Faustova je 1. jula i zvanično preuzela dužnost rektora Harvarda, najstarije i najuglednije američke obrazovne ustanove, kao prva žena na toj funkciji.
Najbolja ili "politički korektna"
Harvard je tako postao četvrti od osam univerziteta elitne američke "Ajvi lige", (Braun, Kolumbija, Kornel, Dartmut, Harvard, Pensilvanija, Prinston, Jejl) koji je za rukovodioca izabrao damu, premda na istim tim univerzitetima procenat žena redovnih profesora prilično zaostaje za američkim prosekom. Zato Faustova kaže da njeno imenovanje ne znači kraj borbe za ravnopravnost polova na univerzitetima, jer "još mnogo toga mora da se uradi".
Većina u kolektivu podržala je odluku o izboru novog rektora kada ju je nadzorni odbor saopštio sredinom februara. Kolege su za nju rekle da poseduje sve što Harvardu treba – oštar analitički um, jaku kičmu, široku podršku na celom univerzitetu, dar za uspostavljanje dobrih međuljudskih odnosa i stil upravljanja koji će joj omogućiti da ostvari što je naumila.
Skoro isto tako brojne su bile ocene da je izabrana zbog "političke korektnosti", kao pomiritelj koji može da sačuva ugled ustanove, ozbiljno poljuljan posle seksističkih komentara njenog prethodnika Lorensa H. Samersa.
Pre nešto više od godinu dana, ekonomista Samers, koji je pre dolaska na Harvard bio šef Trezora u administraciji Bila Klintona, izjavio je na jednom velikom skupu da "urođene (ne)sposobnosti" možda sprečavaju žene da dosegnu isti nivo u prirodnim naukama kao muškarci. Nastala je polemika koja je na kraju dovela do Samersove smene, ali to je, nažalost, usmerilo raspravu o kvalifikacijama Dru Gilpin Faust skoro isključivo na njen pol.
Najekstremniji kritičari kažu da će, čak i ako se bude dokazala kao uspešan rukovodilac, to što je žena uvek bacati senku na njena dostignuća. Pojedini eksperti za visoko obrazovanje javno su postavili pitanje da li se u ovom slučaju može govoriti o "feminističkom prevratu" na Harvardu, jer ona dolazi na univerzitet koji je odškolovao sedam američkih predsednika sa snažnom feminističkom crtom u karijeri i to još sa Redklifa, koji je po mnogima "inkubator feminističkih protesta".
Rektorka bez diplome
Pre nego što je 2001. došla na čelo Instituta Redklif, nazvanog po bivšem ženskom koledžu koji je 1999. pripojen Harvardu, novoizabrana rektorka je pune dve decenije predavala američku istoriju na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je i doktorirala. Stručnjak je za istoriju američkog Juga i napisala je pet knjiga o južnjakinjama tokom Građanskog rata, o intelektualcima i ideologiji konfederalnog Juga. Pored toga što je prva žena rektor Harvarda, ona je i prva osoba na tom mestu koja nema diplomu istog univerziteta.
Nadzorni odbor je na sve kritike odgovorio obrazloženjem da je Faustova prosto bila najbolji izbor u datom trenutku, jer je od svih kandidata koji su prihvatali ponuđenu poziciju imala najviše "pluseva" u neophodnim kategorijama.
Njen odgovor je bio jasan: "Ja nisam žena rektor Harvarda. Ja sam rektor Harvarda".
Izvesno je da Faustova stupa na novu funkciju u vreme kada se renomirana obrazovna ustanova suočava sa nizom izazova. Planirana su istraživanja u oblasti matičnih ćelija i drugih najnovijih naučnih dostignuća u novom kampusu koji će biti izgrađen u bostonskom delu Alston. Moraće da se pokaže i kao dobar menadžer univerziteta koji funkcioniše kao korporacija i raspolaže budžetom od skoro 30 milijardi dolara, dok je na Redklifu kontrolisala tek 16 miliona.
Šta bi na novu funkciju rekla njena majka, koja joj je pre pet decenija rekla da je ovo svet muškaraca i da će joj lakše biti što se brže bude s tim pomirila? "Bio je to ogorčeni komentar pripadnice generacije koja nije imala izbore koje današnje žene imaju", kaže nova rektorka Harvarda.
[objavljeno: ]
