Izvor: B92, 04.Dec.2009, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačo
Čuveni restoran „Dačo" već godinama slovi za najposećeniji, najbolji, najlepše uređen etno restoran u Beogradu.
Adresa: Patrisa Lulumbe 49
Telefon: 011/ 2781 - 009
Veb sajt: www.kafanadaco.com
E-mail: info@kafanadaco.com
Radno vreme restorana i kuhinje: od 12.00 do 00.00 ( kuhinja radi od 12.00 do 23.00), restoran ponedeljkom ne radi
Gradski prevoz: Autobus - 16, 23 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kartice: Dina, Master Card, Visa, Visa Electron, Diners
Bašta ili terasa: da, 120 mesta
Parking: sopstveni, 10 mesta
Prilaz za osobe sa invaliditetom: da
Muzika: sa CD-a, etno
Jelovnik: na srpskom i engleskom jeziku
Osoblje govori: engleski jezik
Vegetarijanski meni: da
Glavna jela: od 300 do 800 dinara
Rezervacija: da
Obrok za dvoje, bez vina, sa desertom, košta 3.500 dinara.
Najposećeniji svakako jeste, sudeći po tome što nekoliko godina unazad, kad god da odete, uvek je pun i rezervacija bi, bar vikendom, bila obavezna.
Ostali epiteti su već podložni ukusu. Ukoliko volite mnoštvo kičastih detalja, od ukrasnih tanjira i ćilima na zidovima do rasparenih stolica, tanjira i izvorne srpske muzike iz zvučnika, onda ste na pravom mestu.
Jelovnik otvara dnevna ponuda kuvanih jela po veoma pristojnim cenama, zatim vas u nacionalnu kuhinju uvode seoska predjela, razne pite, kačamak, prženice, čorbe, mali izbor roštilja, nešto specijaliteta, piletina na razne načine, salate...
Pre predjela običaj je da se poruči nešto za piće. Tražili smo točeno pivo, a stigao nam je točeni Heineken.
Seosko predjelo br. 2 donosi na malom pladnju pečenicu, kajmak, paštetu od čvaraka, beli sir i bareno jaje (780). Uz to, ako imate sreće, dobijate tople uštipke (dva puta jeli smo hladne) od tamnog pšeničnog brašna, tople lepinje u korist belih i malu mešanu salatu (cvekla, šargarepa, kašika belog sira sa prazilukom) koja je toliko mala da je sipate u tanjir kafenom kašičicom.
Dovoljno da zagolicate nepce pred glavno jelo, a tu moramo da počnemo od najboljeg: dnevno kuvano jelo, vinogradarski gulaš, odličan je predstavnik.
Fini komadi junećeg mesa koji su pokupili sve ukuse ostalih sastojaka, u tamnom gustom sosu sa sitnim oljuštenim zrnima grožđa. Serviran uz krompir-pire predstavlja highlight ručka.
Domaća kobasica jedna je od boljih u nacionalnoj ponudi beogradskih restorana, domaća, ljutkasta baš koliko treba.
Salata od patlidžana sa malo pečene crvene paprike, takođe odlična, pravi balans sa belim lukom, baš kao i salata od pečene paprike.
Pileća Karađorđeva šnicla bila je veoma korektna, file mekan i sočan. Glavna jela stigla su u jednoj većoj keramičkoj činiji, na čijem se dnu nalazio isti prilog za sva jela, pekarski krompir: u krajnjem skoru, svakome od nas četvoro (pa prema tome i četiri glavna jela) pripala je po kašika i po krompira.
Na stranu nedostatak pristojne količine priloga uz jelo, nadali smo se otkrovenju u obliku teleće šnicle sa orasima koje donosi pohovanu šniclu, a u poh je dodat mleveni orah. Orasi nisu doneli nikakav karakterističan ukus suvkastoj šnicli.
Teleća šnicla sa suvim šljivama zapravo je šnicla pečena na grilu, neslana, a odozgo je stavljeno nešto nalik na džem od šljiva.
Nikakva fuzija ukusa, zapravo, bezukusna šnicla sa slatkim džemom daleko je od očekivanja da ćete na tanjiru ugledati sočnu šniclu koja se dinstala sa šljivama pa upila njihove sokove (950 dinara).
Bela proja bila je toliko gnjecava iznutra, a tvrda kora spolja, da je bila nesavladiva.
Kiselkasti ukus kuvane domaće kafe na trenutak su odnele sveže krempite sa pametno izmrvljenom gornjom korom i prosečne tufahije.
Usluga je kako kad, uvek ljubazna, ali često nedostupna zbog velike gužve. Bašta je jedna od lepših u gradu, pa ako volite da mezetite ili jedete kuvana jela, onda je restoran „Dačo" svakako za preporuku. Ostalo, po našem mišljenju, baš i nije.
