Izvor: B92, 11.Maj.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li treba priznati treći pol?
Pakistanski Vrhovni sud je skoro doneo odluku da će hidžre (hijra – urdu naziv za transvestite, transseksualce i evnuhe) ubuduće biti drugačije tretirane i prihvaćene u društvo. Po rečima dr Muhameda Aslama Kakija, cilj je da se ta grupa ljudi „sačuva od života u sramu".
Foto: noladoc30, www.sxc.hu
Njegova peticija je posledica policijske potere hidžra kolonije u Taksili, antičkom gradu u Pakistanu u kome živi najveći broj sledbenika budizma. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Od ukupno troje sudija, dvoje koji su presudili u korist hidžra zajednice su u poslednje 3 godine najviše vremena proveli u pritvoru – Iftikar Muhamed Čodri i Ijaz ahmad Čodri. Odavno je poznato da policija proganja radničke i prosjačke slojeve i ima loš odnos sa ovom grupom ljudi.
Prošlog maja je jedan od sudija, Ijaz Čondri, zabranio rad pevačici Nasebo Lal i puštanje njenih pesama na radiju zbog vulgarnog sadržaja. To govori u prilog tome da i dalje ne postoji jednakost među polovima.
Suđenje je, svakako, podiglo svest o hidžrama i ubacilo ih u žižu javnosti. Pri protest su održali u Pres klubu Lahora, nedelju dana nakon presude. Stotine pristalica se okupilo u Pres klubu 26. juna noseći parole sa natpisom „Ko sam ja?", rečima poznatog pesnika Bulea Šaa. Njhov skup je bio toliko glasan da je njihov trud prenet direktno u Vrhovni sud kako bi im se dala podrška i javnost obavestila o očajnim uslovima u kojima žive.
Interrodne dečake u Pakistanu roditelji često napuštaju i time ih prepuštaju ulici i samostalnom snalaženju jošu ranoj adolescenciji. Najveći broj hidža zajednica su neki oblik matrijarhata sa jasnim vođstvom gurua. Neke hidžre ostaju u kolonijama dok ostali odlaze da bi se bavili plesom, sakupljanjem milostinje ili zabavljanjem stanovnika za novac koji često daju guruu u zamenu za hranu i smeštaj. Postoje i paki (pakhi) dečaci koji žive sa obala reke Ravi koji se takođe oblače u žensku odeću kako bi zaradili novac pevajući i plešući po ulicama. Njima pol nije najveći razlog, već su to pažnja i novac.
Vlasti će morati da odluče da li će ih priznati i razlikovati hidžre, ulične zabavljače i prostitutke. Prethodne vlasti su bile skoro bezuspešne u njihovom prepoznavanju.
Naime, popisivanje stanovnika se vršilo tako što je samo radnička klasa koja zarađuje u proseku 150 rupija dnevno bila regostrovana. Pokušaj da se popišu i prosjaci je bio bezuspešan. Uprkos garancijama vlasti da će učiniti sve što može kako bi obezbedila preživaljvanje i najjsiromašnijim slojevima, ljudi i dalje umiru od gladi.
Pokret da se hidžre priznaju kao treći pol je donekle uspešan, sada na dokumentima kao odrednica za pol stoji „E" (evnusi). Ipak, potrebno je mnogo više od jedne presude kako bi se stav stanovništva prema hidžrama promenio.
