Izvor: B92, 15.Mar.2013, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li treba klonirati neandertalce?
Genom neandertalaca danas je još uvek apstraktan niz miliona kodova DNK sačuvan u kompjuterskoj bazi podataka. Međutim, sama činjenica da je dešifrovan pokreće maštu i otvara pitanje: „Da li bi naučnici mogli da ga iskoriste kako bi ponovo oživeli naše pra-rođake“?
Stručnjaci procenjuju da bi kloniranje neandertalaca u narednih nekoliko decenija moglo da postane realnost. Međutim, da li nešto tako uopšte treba pokušavati?
U slučaju izumrlih životinja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje smo relativno lako mogli da oživimo – od tasmanijskog tigra i ptice dodo do vunastog nosoroga i mamuta, argumenti koji idu u prilog ideji svakako su jednostavniji i manje etički problematični. Jedan od njih glasi – ako možemo to da učinimo, zašto da ne pokušamo? Zašto sprečiti napredak nauke?
Na kraju krajeva, i sami smo krivi za nestanak nekih vrsta tako da bi kloniranjem mogli da se iskupimo.
Etičke dileme
Protivnici ove ideje upozoravaju da nemamo nikakave ideje kako bi te životinje uveli u ekološki sistem koji danas postoji na Zemlji u kom takođe postoje životinje koje polako dovodimo do istrebljenja.
Međutim, kada su u pitanju neandertalci, etička pitanja postaju mnogo izraženija. Pre svega, ne postoje kvalitetni ostaci genoma neandertalaca. On je složen iz mnoštva pronađenih fragmenata.
To znači da bi mogli da kloniramo drevne ljude najlakše ukoliko krenemo od matične ćelije šimpanze ili još bolje, čoveka koja bi se potom genetskim inženjeringom modifikovala u neandertalsku – ovu ideju je prvi predstavio Džordž Črč, genetičar sa Harvarda i ona bi uz pomoć određenih tehnika bila izvodiva u teoriji.
Čak i ako bi klon preživeo, ostale bi brojne dileme oko razvoja i podizanja malog neandertalca u savremenom okruženju. U mnogim pogledima neandertalci su bili slični modernim ljudima.
Koristili su oruđe, stvarali su umetnost, imali su mentalne sposobnosti za jezik i apstraktno razmišljanje. Međutim, izumrli su pre poljoprivredne revolucije tako da bi teško mogli da se naviknu na našu hranu koja sadrži dosta žitarica i mlečnih proizvoda.
Na samom kraju, teško je reći da li bi imali određenih telesnih i intelektualnih nedostataka ili prednosti koje bi ih izdvajale od ostalih i učinile im detinjstvo vrlo stresnim.
Klonirari da, ali šta?
Pojedini naučnici smatraju da bi bilo pametnije klonirati samo ćelije neandertalaca kako bismo naučili nešto što bi bilo korisno za naše zdravlje.
Jedno istraživanje iz 2011. pokazalo je da savremeni ljudi imaju određene varijacije u genima imunog sistema, među kojima i mutacije povezane sa autoimunim bolestima, koje nenadertalci nemaju.
Neandertalci su takođe imali vrlo snažan skelet i mišiće pa bi iz njihovih gena možda mogli da naučimo kako da rešimo probleme u vezi sa bolestima kostiju i gubljenjem mišićne mase.
