Izvor: B92, 25.Maj.2012, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su jetiji stvarni?
Britansko-švajcarski tim naučnika objavio je ovih dana da će istražiti DNK delova tela koji navodno pripadaju jetiju ili bigfutu
U studiji će se ispitati kosa, kosti i drugi materijali iz kolekcije koju je prikupio švajcarski biolog Bernar Heuvelmans, a koja se čuva u muzeju u Lozani.
Legende o dlakavim čovekolikim stvorenjima koja žive u divljini prisutne su u mnogim kulturama. Međutim, biološki materijali koji im navodno pripadaju nikada nisu testirani savremenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << metodama kojima se kvalitetni rezultati mogu dobiti već i iz delića kose.
"To je područje kojem svaki ozbiljan naučnik pristupa s velikom dozom sumnje. Ono je prepuno ekscentričnih, pa čak i lažnih izveštaja”, rekao je Brajan Sajks sa Univerziteta Oksford. "Testiranja DNK već su provedena na navodnim jetijima i drugim sličnim stvorenjima, međutim otada su tehnike analize materijala, posebno kose, značajno napredovale zahvaljujući forenzičkim metodima.”
Priče o postojanju jetija na zapadu su pokrenuli članovi ekspedicije na Mont Everest koji su nakon povratka 1951. tvrdili da su u planinama svojim očima videli velike snežne ljude. Otada su se izveštaji samo nizali u raznim delovima sveta.
Divlji čovek poznat je pod različitim nazivima: jeti ili migoi u Himalajima, bigfut u Severnoj Americi, almasti na Kavkazu i orang pendek na Sumatri samo su neki od popularnijih.
Veći deo naučne zajednice sumnja u priče o divljim ljudima, međutim neki misle kako postoji mogućnost da bi jeti i orang pendek mogli biti preživeli primerci Homo erectusa, Homo floresiensisa (indonezijskog hobita) ili Gigantopithecusa – velikog majmuna koji je davno živeo u šumama istočne Azije.
Profesor Sykes je također skeptičan, međutim kaže da nikada nećemo znati ako ne istražimo ostatke.
