Izvor: B92, 15.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li stvarno postoji božanska čestica
Naučnici u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Fermilab, u saveznoj državi Ilinois, nadaju se da će stići do najželjenijeg otkrića u fizici - takozvane božanske čestice, pre nego što to pođe za rukom timu okupljenom u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, poznatoj kao CERN.
Evropski laboratorijski kompleks (u bukvalnom prevodu) Veliki hadronski akcelerator izgrađen je u neposrednoj blizini Ženeve u Švajcarskoj.
Naučnici Fermilaba, osnovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre više od četiri decenije radi istraživanja krajnjih granica fizike - traženu subatomsku česticu nazivaju "Higsov boson".
Nobelovac, fizičar Leon Lederman o toj čestici govori kao o "božanskoj". Niko, međutim, još ne zna da li ona stvarno postoji. Higsova čestica, čijim bi se otkrićem moglo objasniti zašto materija ima masu, još je teorija.
"Ni na koji način nije apsolutno izvesno da Higsova čestica postoji", kaže za Glas Amerike Robert Roser, naučnik koji pomoću Fermilabovog ubrzivača čestica Tevatron traga za Higsovim bosonom.
"Mi izazivamo sudare protona i antiprotona pri velikim brzinama i pokušavamo da shvatimo šta se događa kao posledica takvih sudara. Misao vodilja i konačni cilj nam je da shvatimo kako je svemir stvoren i kako funkcioniše", dodaje Roser.
Naučnici se nadaju da će u ostacima tih subatomskih sudara pri ogromnim brzinama pronaći Higsovu česticu.
Vejd Fišer, takođe naučnik Fermilaba, kaže da je njihov posao, pojednostavljeno rečeno, da potvrde ili odbace teorije koje treba da objasne zašto smo ovde, zašto materija vrši interakcije kakve vrši, zašto je sve ovakvo kakvo ga sada vidimo.
Decenijama su naučnici sa svih strana sveta dolazili u Fermilab. Njihova istraživanja u oblasti subatomske fizike rezultirala su otkrićima koja su i dovela do postavljanja teorije o Higsovom bosonu.
Međutim, kraj jedne čitave ere, možda i bez otkrića "božanske čestice" najavljen je kada je odlučeno da će ubrzivač čestica Tevatron biti zatvoren 2011. godine.
Očekivalo se da će se većina istraživanja u potrazi za Higsovom česticom prebaciti na mnogo moderniji Veliki ubrzivač Hadron, evropskog istraživačkog centra CERN, u Švajcarskoj.
Sjedinjene Američke Države su u projekt ubrzivača Hadron uložile više od 500 miliona dolara. On je bio pokrenut prošle godine u septembru, ali je zbog nezgode ubrzo isključen i do danas još ne radi.
Sada, sa više raspoloživog vremena i sa jedinim ubrzivačem čestica u svetu sposobnim za stvaranje visokobrzinskih sudara subatomskih čestica, u Fermilabu bi mogao biti ostvaren žarko željeni cilj, kaže Fišer.
"Vreme koje imamo sada, dok se ubrzivač Hadron još priprema za rad, za nas je ključno da napravimo što vise možemo. Kad Hadron proradi, trka počinje za pravo i niko ne može da prognozira ko će pre otkriti Higsovu česticu".
Naučnici Fermilaba nadaju se da će nova američka administracija osigurati Tevatronu finansijska sredstva i podršku koja je nedostajala poslednjih godina. Fermilab očekuje izvesne koristi od paketa ekonomskih potsticaja predsednika Obame, ali u kojoj meri, niko ne zna.
Svi se ipak nadaju se da će to biti dovoljno da Fermilab prvi stigne do cilja u trci za dokazom da "božanska čestica" postoji.
"Voleli bismo da budemo prvi, ali to ni na koji način ne znači da je to i kraj čitave priče. Nama bi to bilo još jedno pero u perjanici otkrića, koje bi okrunilo ovu ustanovu pre nego što Tevatron zatvori vrata i prepusti Evropi da preuzme istraživanja krajnih granica fizike", kaže Fišer.
