Izvor: B92, 01.Mar.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo prestali da evoluiramo?
Koliko se čovek promenio od svog nastanka do danas, a koliko je u stanju da se menja ubuduće? Naučnici se slažu da i dalje evoluiramo, ali sve su prilike da, bar u estetskom smislu, nazadujemo.
Još pre 150 godina kada je Čarls Darvin formulisao teoriju evolucije prirodnom selekcijom, začeto je pitanje – kako se ta prirodna težnja ka promeni odnosi na čoveka.
Nema dileme da je čovek stvorenje jedinstveno u živom svetu. Dok belim medvedima treba toplo krzno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi istrpeli arktičke hladnoće, čoveku je potrebno malo mašte i spretnosti da sašije toplu odeću ili napravi brod i ode tamo gde je toplije.
Upravo zbog te, životinjama nesvojstvene sposobnosti prilagođavanja, naučnici odavno strahuju da će čovek adaptiranjem prirode u skladu sa svojim potrebama vremenom prestati da evoluira.
Jednostavno, Majka Zemlja više nam nije nikakav izazov.
Stiven Džej Gold, čuveni evolucioni biolog jednom prilikom je rekao: "Ljudi se biološki ne menjaju već 40.000 godina. Sve što zovemo kulturom i civilizacijom napravila su ista tela i umovi”.
Ispostavlja se da je on, kao i mnogi drugi naučnici, pogrešio.
Opovrgava ga mogućnost mapiranja ljudskog genoma, revolucionarno otkriće u razumevanju ljudske evolucije. Tako naučnici mogu da poređenjem DNK hiljada ljudi širom sveta vide koliko se genetički razlikujemo i da li smo i koliko evoluirali.
Šta je novo?
"Mi smo živa svedočanstva naše prošlosti i možemo preko DNK savremenog čoveka da saznamo ceo razvojni put čovečanstva. To je veoma uzbudljivo. Tek smo počeli da sastavljamo ogromnu slagalicu informacija kako bismo dobili sliku ljudske evolucije”, objašnjava dr Pardis Sabeti, genetičar sa Harvard Univerziteta.
U nedavnoj studiji ovaj stručnjak je otkrio 250 područja ljudskog genoma koji je nastavio da se menja selekcijom u poslednjih 10.000 godina.
Neke promene koje od njih zavise, poput menjanja boja kože, prilično su očigledne. Međutim, naš metabolizam se takođe promenio kako bismo mogli da varimo hranu koju ranije nismo unosili , promenili su se kapaciteti termoregulacije, stanovnici visokih planina navikli su na manjak kiseonika, a evoluiramo i u pogledu izgradnje imuniteta na neka oboljenja.
Tehnologija i inventivnost ranije nisu mogle da nas zaustave u evoluciji. Međutim, svet sadašnjice je toliko različit od onog pre jednog veka, a kamoli pre više hiljada godina. Gotovo svako danas ima krov nad glavom i dovoljno hrane za opstanak i veoma je retko da nekoga ubije tumor pre nego što doživi da ugleda svoju decu. Na šta onda može da utiče prirodna selekcija?
Profesor Stiv Džons, genetičar sa Koledž Univerziteta u Londonu objašnjava: "U Šekspirovo vreme, samo jedno od troje živorođenih uspevalo je da doživi 21. godinu. Mnogo njih je podleglo svojim genetskim manama. Međutim, danas 99 odsto dece doživi te godine. Prirodna selekcija nije zaustavljena, ali je značajno usporena”.
Mnogo ljudi danas doživi da prenese gene, ali mnogo njih odluči da to ne učini. Tako se na kraju ispostavlja da je prirodna selekcija ista kao i ranije kada ljude u prenošenju osobina na potomke nije sprečavala volja, nego smrt.
Slučaj Framingem
Analiziranjem podataka koji se prikupljaju u gradiću Framingem u Masačusetsu (SAD) ubuduće će se pratiti koliko njegovi stanovnici evoluiraju.
Do sada je otkriveno se promene događaju u neočekivanom pravcu. Visina se smanjuje, dok se masa povećava. Pritom, nije reč samo o tome da ljudi jedu više, nego se u njihovom genomu jasno vide transformacije.
Ne isključuje se ni mogućnost da pravac evolucije varira, tako da ubuduće masa i visina budu potpuno drugačiji.
Ispostavlja se dakle da nikada nećemo prestati da evoluiramo. Nemoguće je predvideti gde će nas to u budućnosti dovesti. Sve što možemo jeste da posmatramo promene u svetu oko nas i pravimo projekcije.
Razvijanjem tehnologije, međutim, mi možemo da direktno utičemo na genetiku. Već sada se u klinikama za veštačku oplodnju obavlja genetička dijagnostika embriona, kako bi roditelji bili sigurni da njihovo dete neće imati neku od naslednih bolesti ili poremećaja.
U Sjedinjenim Američkim Državama može se birati i pol deteta a u planu je bilo i da roditelji mogu odabrati i boju očiju i kose potomaka, ali zbog negodovanja verskih grupacija, naučnici su odustali od te ideje.
Izgleda da kultura i tehnologija poput genetskog inženjeringa toliko menjaju naš svet da nam prirodna selekcija nije ni potrebna. Evoluciju će voditi čovek.
