Izvor: B92, 11.Apr.2013, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li "šašava" nauka zaslužuje naš novac?
Patriša Brenan dobila je 384.949 dolara od američke vlade kako bi proučavala pačije genitalije. Kada se ovo prošlog meseca pojavilo u medijima, Patriša je postala predmet nacionalne sprdnje. Međutim, mesec dana kasnije, ona je na neki način postala heroj naroda.
Brenanova je u svoju odbranu izjavila da ukoliko država želi da podržava nauku, to mora da se odnosi na sve vrste nauke – čak i na stvari koje nikoga neće obogatiti ili promeniti nečiji život.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ona smatra da najveći naučni proboji dolaze sa najčudnijih mesta.
Brenanova pokušava da uradi nešto novo sa starim načinom gledanja političara na nauku.
S obzirom na činjenicu da je već obeležena kao „šašavi“ naučnik koji se razbacuje novcem građana, ona je rešila da sa ponosom prihvati tu ulogu i stane u odbranu neobične nauke.
I čini se dajoj uspeva. Brenanovi tvitovi podeljeni su 1.000 puta od strane korisnika, a pohvaljena je i u medijima zahvaljujući drugim profesorima i naučnicima.
Međutim, Vašington nikada nije bio preterano zainteresovan za njenu stranu cele priče.
„Ovo ruganje nauci mora da prestane. Jednostavno je bilo dosta. U pitanju su ljudi koji uopšte ne razumeju nauku“, izjavila je Brenanova u jednom telefonskom intervjuu.
Federalna donacija koja je započela celu priču zapravo je jako mala, zapravo, među manjim ciframa kada se uporedi sa velikim ciframa iz budžeta. Novac koji je dobila Brenanova predstavlja 0.0000004 odsto ukupne cifre koja će ove godine biti potrošena.
Nacionalna fondacija za nauku koja joj je dala donaciju 2009. godine dobila je ukupno 5.9 milijardi dolara za sva istraživanja u toj godini.
Međutim, ova, i slične, debate ne vode se zbog novca. U pitanju su moralni izbori unutar budžeta poput – da li će neko drugi obezbediti sredstva za ovo istraživanje, ukoliko to nije slučaj, da li vlada ima moralnu obavezu da podrži svoje naučnike?
Nacionalna fondacija za nauku smatra da treba. Civilizovanoj kulturi su potrebni ljudi koji će proučavati stvari koje možda nikada nikome neće doneti zaradu. Jedan od Brenanovih saradnika, na primer, proučava zašto su plave ptice plave. Ono što je otkrio moglo bi da promeni način na koji se danas proizvodi farba.
Međutim, drugi ljudi se pitaju da li današnja civilizacija može da opstane i bez saznanja tajni pačijeg seksa.
„Fundamentalna stvar jeste da su ljudi koji su platili za ovo istraživanje, bez obzira na to da li je isplativo ili ne, nisu imali izbora“, izajvio je Ted Dehejven sa Kato instituta.
„Ne verujem u pretpostavku da niko neće da plati za to pa onda država mora to da učini“, izajvio je.
Brenanova je profesor na Univerzitetu u Masačusetsu, a svoje post doktorske studije imala je na Jejlu. Njeno osnovno pitanje je: „Zašto su genitalije pataka toliko čudne? Muške podsećaju na otvarač za flaše za vino kao i ženske”.
Ono što je čudno jeste činjenica da su genitalije uperene u pogrešnim smerovima. “Šta one rade sa njima?”, zapitala se Brenanova.
Federalna donacija trebalo je da joj pomogne da to otkrije. Rezultati su bili krajnje interesantni. Na leđima svake patke vodila se mala anatomska trka u naoružanju. Tela ženki promenila su se kako bi zaustavila neželjene napade upornih mužijaka.
„Njihov mužjak je najlepši, onaj sa najlepšim perjem, oni koji pleše najbolje. Ovi otvarači predstavljaju odbrambeni mehanizam koji se muže aktivirati ili deaktivirati kako bi se iznervirao autsajder. Mislim da je to zaista fascinantno“, smatra Brenanova.
Međutim, ne slažu se svi sa njom. Novinar sajta CNNnews.com koji je povezan sa konzervativnim Centrom za istraživanje medija otkrio je Brenanovu priču i objavio je na socijalnim mrežama:
„Zahvaljujući vašoj velikodušnoj donaciji pomogli ste da se finansira studija Univerziteta Jejl koja za cilj ima otkrivanje evolucije polnih organa pataka“.
Brenanova je nakon reakcije javnosti znala da je u nevolji. Međutim, kada se nađete na centru pozornice, šta vam je činiti? Ništa, bila je odluka drugih istraživača koji su radili na studiji o patkama.
„Ovi ljudi su besni. I nisu zainteresovani za temu studije. Ja želim da pričam o nauci, ali ovo nije bilo u vezi sa naukom. Zato sam odlučio da ne ulazim u raspravu“, izjavio je Ričard Prum, profesor sa Jejla.
I drugi istraživači su prošlosti su gledali da izbegnu javne rasprave o svojim projektima. Neki su pak pokušali da isprave stvari i otkrili da ih u Vašingtonu niko ne sluša.
„Vrlo često se dešava da neko samo vikne: Hej, ovi ljudi su dobili 300.000 dolara da naprave vevericu robota“, izjavio je Rulon Klark sa Univerziteta u San Dijegu i jedan od kreatora „Roboveverice“.
Klarkovo eksperimentisanje sa vevericama robotima pokazalo je nešto interesantno u vezi sa njima. Kada mašu svojim repom ispred zvečarke imaju znatno manje šanse da budu napadnute.
Klark nije jedini koji se našao na meti besne javnosti i političara.
U Atlanti postoji frustriran profesor koji je javno ismevan zbog donacije za proučavanje šimpanzi koje bacaju izmet, dok je profesor iz Čarlstona optužen da je potrošio pola miliona dolara kako bi naterao škampe da se kreću po traci za trčanje.
Biolog Luis Barnet pokušao je da objasni da su trake za trčanje koštale svega 1.000 dolara i da je u pitanju samo mali deo znatno većeg istraživanja, ali niko nije hteo da sluša.
Brenanova tvrdi da je nauci potreban taj novac. Kao i njoj. Ona čak planira da zatraži novu donaciju kako bi nastavila svoje istraživanje.
„Apsolutno. Kako bih drugačije mogla da nastavim svoje istraživanje. Ko će mi dati novac za osnovna istraživanja ako ne država?“
