Izvor: B92, 04.Jun.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li postoji više univerzuma?
Bilo da verujete da je naš univerzum jedinstven ili samo jedan od mnoštva paralelnih stvarnosti, postoje naučni modeli koji podržavaju svaku od mogućih opcija.
Kosmolozi Andreas Albreht, Alan Gut, Andrej Linde i Nil Turok su o ovim temema debatovali 1. juna na Svetskom sajmu nauke.
Mogućnost postojanja multiverzuma proistekla je iz teorije o kosmičkoj inflaciji. Ta ideja zasniva se na tome da se univerzum eksponencijalno širio u prvom deliću sekunde posle Velikog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << praska, šireći se čak i brže od brzine svetlosti.
Neke verzije ove teorije sugerišu da su se određene oblasti univerzuma širile brže od drugih, stvarajući razdvojene “balone” prostora i vremena koji su se možda pretvorili u zasebne univerzume.
Teorija o inflaciji smatrana je neproverljivom, kada ju je kosmolog Tehnološkog instituta u Masačusetsu Alan Gut sa savremenicima predložio pre više od 30 godina. Ipak, od tad, posmatrajući svetlost preostalu od velikog praska (naziva se još i kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje) naučnici su pronašli snažan oslonac toj teoriji.
Zapravo, iako naučnici nisu “svojim očima” videli razne univerzume, veliki broj smatra da je inflacija dobra početna tačka za objašnjavanje veličine i uniformnosti vidljivog svemira.
“Nas četvorica se više slažemo, nego što se ne slažemo”, kaže Turok, direktor Perimetrijskog instituta za teorijsku fiziku u Ontariju (Kanada) misleći na svoje kolege.
Iako inflacija ne predviđa obavezno višestruke univerzume, Gut smatra da je njihovo postojanje vrlo verovatno.
“Energija je ili pozitivna ili negativna i zapravo, ukupna energija našeg univerzuma je potpuno konzistentna dodavanju do nule”, kaže Gut.
Naime, ako univerzum zahteva da je za njegov nastanak potrebna ukupna energija jednaka nuli, onda ništa što poznajemo ne može biti proizvedeno samo jednom.
“Bio sam impresioniran univerzumom, dok to nisi rekao”, dobacio je Hokenberi.
Najsnažnija podrška konceptu multiverzuma, došla je od Lindea, fizičara Stanford univerziteta.
Kada je počeo da istražuje teoriju o inflaciji, bio je iznenađen neverovatnom pravilnošću u svemiru.
Linde je objasnio da je regularna distribucija materije i toplote u univerzumu kosmološki princip, jer je inflacija stvorila stabilan, jednoličan kosmos, “i nema razloga da verujemo da se to desilo samo jednom”.
Iako do kraja debate kosmolozi nisu uspeli da dođu do konsenzusa, Albreht, fizičar Univerziteta u Kaliforniji bio je veoma zadovoljan razmenom ideja.
Podaci prikuljeni tokom poslednjih 10 godina uspeli su da smanje broj mogućih modela za objašnjavanje inflacije svedu ih na one najverovatnije iako pravi model još nije pronađen.
Ništa u sadašnjem naučnom saznanju ne isključuje mogućnost postojanja više univerzuma, a teorija Velikog praska podržava mnogo principa koji bi mogli da omoguće njihovo postojanje.
U isto vreme, nema čvrstih dokaza da oni (moraju da) postoje.
U svakom slučaju, čak i naučnici uviđaju da je interesovanje za ovu oblast suviše malo.
Linde je šaljivo primetio da je u Google pretrazi tražeći podatke o univerzumu i multiuniverzumu uporno dobijao rezultate “o Miss Univerzuma iz Brazila”.
