Izvor: B92, 21.Jun.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li nam treba kafa da se razbudimo?
Mnogi kažu da im mozak ujutro ne funkcioniše normalno dok ne popiju šolju kafe. Međutim, najnovije istraživanje pokazalo je da stimulativni efekak zbog kog je kofein poznat može da bude iluzija.
Oni koji piju dosta kafe mogu da se osećaju razbuđenije nakon prve jutarnje šolje, ali istraživanje je pokazalo da se ovo dešava verovatno zbog toga što se poništava efekat umora usled povlačenja kofeina tokom noći.
Studija savetuje onima koji piju dosta kafe da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi se bolje osećali bez svog jutarnjeg rituala zbog toga što on povećava anksioznost i krvni pritisak.
U istraživanju je učestvovalo 379 ljudi koji nisu konzumirali kafu 16 sati nakon čega im je dat kofein ili placebo napitak, a potom im je izmeren nivo koncentracije.
Israživači sa Univerziteta u Bristolu pronašli su malu varijaciju u probuđenosti među volonterima koji su uzimali "lažni” ili "pravi” kofein.
Studija je pokazala da nas kofein ne probudi u pravom smislu te reči iako se tako osećamo, on nas samo vrati u normalno stanje.
Sa druge strane iako kofein povećava anksioznost, za većinu ljudi koji konzumiraju kafu ta činjenica je zanemarljiva.
Polovina volontera je uzimala male količine kofeina, dok je druga polovina uzimala "srednju” količinu kofeina. Nakon toga svi su bili zamoljeni da opišu kako su se osećali nakon konzumiranja kafe ili placebo napitka, odnosno da li su bili anksiozni, razbuđeni ili su možda imali glavobolju. Zatim im je dat i kompjuterski test koji je proverava njihovu memoriju, pažnju i budnost.
Volonteri koji su inače konzumirali veliku količinu kafe, a sada su dobili placebo napitak, prijavili su pad koncentracije i veću glavobolju isto kao i oni koji su konzumirali pravi kofein. Međutim njihov nivo budnosti posle konzumiranja kofeina nije bio ništa veći od onih koji su konzumirali malu količinu kofeina ili placebo napitak.
Rezultati ovog istraživanja mogu da se primene i na one koji kažu da ih jutarnja šolja čaja rasani. Takođe je pronađeno da genetska predispozicija ka anksioznosti nije dovoljan razlog da odvrati ljude od konzumiranja kafe.
Zapravo oni koji su skloni anksioznosti konzumiraju veću količinu kafe od onih koji to nisu, što ukazuje na to da može da postoji međusobna uslovljenost.
Jedna šolja instant kafe sadrži 60 – 100 mg kofeina, dok u zavisnosti od jačine napitka čaj sadrži 30 – 100 mg kofeina, a bela kafa ili espreso 90 – 200 mg.
55 gr čokolade sadrži 40 – 50 mg kofeina. Međutim dr Euan Paul, izvršni direktor britanskog udruženja za kafu, rekao je da treba videti kako rezultati ovog istraživanja dalje utiču na širu populaciju.
Postoji veliki broj podataka koji pokazuju da kofein povećava budnost delujući kao stimulans na centralni nervni sistem izazivajući oslobađanje adrenalina.
Ovaj efekat nije primećen samo kod osoba u niskom stanju budnosti , kao što su radnici u noćnim smenama ili oni koji se bude u ranim jutarnjim satima, već je primećeno i kod onih koji su naspavani.
Bezbedno je kada konzumirate četiri – pet šoljica kafa dnevno. Trudnice bi trebalo da slede savet stručnjaka i ograniče unos kofeina na 200mg dnevno uključujući sve proizvode koji ga sadrže.
