Izvor: B92, 06.Avg.2014, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je ovo formula trenutne sreće?
Odavno je poznato da sreća zavisi od brojnih činilaca, a sada su naučnici razvili i matematičku formulu koja može da predvidi trenutnu sreću.
Foto: Alex/Flickr.com
Ustanovili su da su učesnici bili najsrećniji kada bi postigli veće rezultate od onih koje su očekivali.
Snimci mozga takođe su otkrili da su rezultati ostvareni u istraživanjima bili povezani sa oblastima mozga vezanim za dobrostanje.
Istraživački tim navodi da bi formula >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogla da pruži bolji uvid u poremećaje raspoloženja i sreću, i pomogne britanskoj vladi da analizira statističke podatke u vezi sa dobrostanjem, koje sakuplja od 2010. godine, objavio je žurnal Proceedings of the national academy sciences USA.
„Možemo da se osvrnemo na prethodne odluke i ishode i predvidimo koliko ćete tačno biti srećni u bilo koje doba“, izjavio je autor, doktor Rob Ratledž sa Univerziteta u Londonu.
„Mozak pokušava da otkrije šta je potrebno učiniti da biste dobili nagradu, tako da sve nagrade, očekivanja i ishodi predstavljaju informaciju na osnovu koje će biti siguran da je doneo dobru odluku u budućnosti. Kombinacija svih dosadašnjih očekivanja i nagrada služi da odredi vaše trenutno stanje sreće“, izjavio je za BBC.
Tako će, na primer, ako ste otišli u restoran sa niskim očekivanjima, vaše uživanje u hrani biti veće ako je bolja nego što ste očekivali. Ali ako imate pozitivna očekivanja, vaša sreća može biti veća pre nego što je obrok još i počeo, jer predviđate pozitivan ishod.
Kako bi načinio matematički model, tim je analizirao rezultate 26 ispitanika koji su obavljali određene poslove u kojima su se, putem ogleda, odlučivali za konačne i rizične novčane nagrade. Na svakih nekoliko ogleda izjašnjavali su se o trenutnom nivou sreće.
Ispitanici su, takođe, bili podvrgnuti magnetnoj rezonanci.
Foto: Entrepreneurial Dreams./Flickr.com
Aktivnost dve moždane oblasti podudarala se sa nivoima sreće u istraživanju. U pitanju su središnji striatum - glavni izvor dopamin neurona, i insula, oblast mozga koja je od značaja za određene emocije, uključujući i sreću. Striatum je bio povezan sa promenama vezanim za sreću, a insula sa ukupnim nivoom sreće.
Formula je zatim primenjena na preko 18 000 ljudi koji su igrali igru koja se bazirala na premisi dobitka – gubitka na smart telefonima u okviru aplikacije The Great Brain Experiment, za koju se nedavno ispostavilo da je pouzdan vid proučavanja kognitivnog ponašanja.
Iako je eksperiment bio daleko jednostavniji od događaja u realnom svetu, dr Ratledž je izjavio da su ispitanici, baš kao i u realnoj situaciji, rizikovali radi nagrade.
„Bilo nam je drago što smo mogli da vidimo kako je naša jednačina uspešno objasnila sreću. Čak i u okviru ovako velikog broja ispitanih, javila se začuđujuće konzistentzna veza između nagrada, očekivanja i sreće.
Verujem da će nam ova formula omogućiti da steknemo bolji uvid u stvari do kojih nam je stalo poput toga koliko smo, u suštini, srećni“, dodao je.
Foto: ^@^ina (Irina Patrascu)/Flickr.com
Komentarišući rezultate sitraživanja, Tom Staford, kognitivni naučnik univerziteta u Šefildu, izjavio je da je fascinantno sa kolikom preciznošću formula predviđala sreću, pogotovo ako se uzme u obzir koliko su ljudi nepredvidi.
„Važnost ove studije leži u načinu povezivanja moždanih aktivnosti“, dodao je doktor Staford Ali je istakao da nije jasno da li bi formula mogla da pruži uvid u neka od „velikih pitanja“ o sreći u realnom životu, poput toga kog partnera odabrati.
Još jedan nezavisni istraživač, profesor Endrju Osvald, bihejvioralni ekonomista Univerziteta u Vorviku, izjavio je da je fascinantno da su se moždane putanje podudarale sa odgovorima učesnika u istraživanju.
„Studija, takođe, pokazuje da vaše trenutno osećanje sreće zavisi od toga koliko očekujete i koliko ste uspeli da postignete. Takođe se poklapa sa velikim delom statističke građe ekonomista pokazujući da plata utiče na sreću i to koliko smo zadovoljni poslom“, rekao je profesor Osvald.
„Ako želite da znate koliko sam srećan, nemojte me pitati koliko zarađujem. Pitajte me kolika je moja plata u odnosu na plate mojih kolega, ili u odnosu na to koliko sam zarađivao ranije. Upravo je ta razlika - bilo pozitivna, bilo negativna - ono što je najbitnije. Svi mi, po prirodi, upoređujemo stvari, usled čega stalno robujemo implicitnim očekivanjima “.
Onima koji nemaju diplomu iz prirodnih nauka biće možda teško da shvate jednačinu, ali svako može učestvovati u igri, koja će, zauzvrat, istraživačima pružiti više podataka.
