Izvor: B92, 03.Nov.2010, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moderno doba ubilo umetnost?
Čoveku su za goli opstanak potrebni samo voda i hrana, seks, sklonište i odeća. Međutim, ono što se već dva milenijuma unazad smatra životom je ipak nešto više od preživljavanja i podrazumeva razvijanje intelekta, umetnost i davanje smisla svetu. Barem je tako bilo do početka 20. veka. Da li se definicija življenja i umetnosti promenila?
Prvi umetnici na planeti Zemlji bili su ljudi iz kamenog doba. Za ove skromne poljoprivrednike, ribare i lovce život je bio veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednostavan. Tipičan dan počinjao je doručkom u maloj pećini, zatim je sledio lov, skupljanje plodova ili pecanje, odmor, pa večera i na kraju spavanje. Tako se njihov život držao jednog ustaljenog toka, dok jednog dana neko kreativan nije počeo da iz dosade crta po zidovima pećine i stvorio prve takozvane petroglife.
Ove neprocenjive umetnine pronađene su na svim kontinentima osim Antarktika. Zanimljivo je da antropolozi i istoričari i dalje ne znaju njihovo pravo značenje i ulogu koju su igrali u životu tadašnjeg čoveka. Ali kada se jednom zakotrljao, taj masivni kamen stvaralaštva više se nije mogao zaustaviti.
Tehnike su se menjale: crteži, skulpture, pećinski otisci i reljefi, grnčarija i arhitektura bili su logičan sled razvoja čovekove stvaralačke prirode. Njegova uloga u životu ljudi bila je daleko veća od prostog ubijanja dosade.
Kultura evoluira kroz prilagođavanje prirode čovekovim potrebama a umetnost postaje odraz realnosti tog doba. Takva njena uloga nosila je i tvorce srednjovekovnih utvrđenja i monahe koji su pisali letopise i slikare i pesnike... Tako su i čuveni impresionisti iz 19. veka (po nekima najveći likovni umetnici od nastanka civilizacije) usavršili tehniku poteza tankom četkicom kako bi stvorili iluziju pokreta, ali je njihova zasluga na polju zapažanja i beleženja životnog stila tog perioda bila daleko veća.
Njihova dela su svojevrsne "vremenske mašine” kojima svako od nas po želji može otputovati u prošlost i spoznati stvarnost tog vremena. Degaove balerine i Renoarovi intimni portreti su u suštini savršene digitalne fotografije prošlosti. Međutim, oni imaju mnogo toga zajedničkog sa praljudima i njihovom umetnošću: i jedni i drugi težili su da pronađu svrhu umetnosti u razumevanju vremena u kom žive.
Ko danas beleži stvarnost i ostavlja je za buduća pokolenja? Ko su vodeći umetnici? Bil Gejts? MTV? Fejsbuk? Opra Vinfri? Primećujete li razliku?
U 21. veku novi oblici umetnosti nemaju ni izbliza ulogu koju su imali drevni radovi. To više nisu smernice i prozori za prošle i sadašnje živote. Doduše, ni stvarnost danas nije toliko inspirativna. Kada bi neko želeo da predstavi savremeni život morao bi da slika ljude zagledane u monitore i kolone automobila na ogromnim modernim saobraćajnicama.
Umetnost više nema potrebu da bude zapis kulture jednog vremena – umetnost je stvara! Današnja tehnologija i kreativna kultura uticali su na nas više nego što smo mi uticali na nju. (Činjenica da u nekoj regiji sveta ne postoji prijem signala mobilne mreže može da vas odvrati od putovanja, a ulogu "Fejsbuka” da ne pominjemo!)
Jesmo li robovi tehnologije? Neki jesu, neki ne. Usled snažnog evropocentrizma, a zatim zaokreta ka američkom kontinentu, zaboravili smo da postoje kulture koje nemaju apsolutno nikakvog dodira sa savremenim načinom života.
Žive li oni gore zato što nemaju klima uređaje? Pleme Sentinelese već 15.000 godina živi na isti način u kućama napravljenim od palminih grana gde (o čudesa!) nema ni "dial up” konekcije. Marko Polo ih je na svom proputovanju 1296. godine opisao kao lovce sakupljače sklonih kanibalizmu (doduše, jedu samo strance) i takvi su i dan danas. Sentinelesani nisu imali preteranu želju da šire krug prijatelja. Tokom 1974. posetila ih je snimateljska ekipa dokumentarca za "National Geographic”, u kojoj su bili i antropolozi i naoružani policajci.
Moderni čovek naivno je pomislio da može da kupi vekovima izolovano pleme nekim darovima u vidu hrane i svetlucavih materijala, ali je dočekan kišom strela. Sentinelesani nisu želeli da im ijedan stranac unosi bilo kakav nemir u zajednicu. Situacija se promenila 1991. godine kada su ti "varvari” odlučili da konačno daju šansu modernoj diplomatiji.
Istraživački tim ovog puta nisu dočekale strele, ali je poseta izazvala more moralnih dilema. Do trenutka kada su pustili civilizovan svet u svoje redove uUrođenici su preživljavali sasvim lepo imajući pomenute osnovne elemente za život: vodu, hranu, seks, sklonište (ne i odeću – jednostavno hodaju goli). Da li im je potrebno još nešto? I dokle njihova transformacija treba i sme da ide?
Kada će ovi ljudi biti uključeni u eru Fejsbuka i mobilnih telefona i da li će uopšte biti u stanju da žive s njima? Odgovora nema. Jedno je sigurno - veoma je lako navići se na lenji savremeni način života u kom stanovnici nikad ne vide svoju "lovinu”, a kamoli da je ubiju. Dovoljno je otići u neki od supermarketa.
Život i stvaranje "na dugme” savremeni čovek lako prihvata, ali hoće li tako biti i sa budućim generacijama? Da li će iza nas ostati ijedno vredno svedočanstvo o našem "preživljavanju” koje ne uključuje vodu, hranu, seks i odeću?
.jpg)
