Izvor: B92, 31.Mar.2011, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je ljudska civilizacija greška?
Šta mislite, da li je civilizacija jedna velika greška? Koliko je tačno da smo zbog nje srećniji? Nakon čitanja knjige „After Eden" (Nakon Edena), naučnik Džon Horgan je pitao svoje učenike da li bi pre živeli u sadašnjem vremenu ili paleolitu. Dakle, od nastanka ljudskog roda do 10.000 godina p.n.e.
Evo nekih odgovora od kreativnih učenika među kojima neki imaju vrlo izražen kritički um. Karlos je dao odgovor kakav se i očekivao: „Mi danas imamo supermarkete >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u kojima kupujemo hranu, ne moramo da lovimo po šumama i ubijamo sami i pripremamo na logorskoj vatri. Mislim da ne bih mogao da preživim duže od dana u tom periodu."
Sad, Karlos uživa u kupovini i možda nikad neće naučiti koje čari nosi logorska vatra i hrana prirpremljena u takvim uslovima. Ovo nije argument, već samo opservacija. To je kao da pudla kaže da ne bi preživela sa vukovima. Jasno je da ne bi, ali to je potpuno nebitno. I nije odgovor na pitanje.
Tim je udario u srž: „Danas svi možemo da biramo šta želimo da (u)radimo. Ovo je vreme slobode i to je razlog zbog kojeg bih ostao u sadašnjem, modernom vremenu pre nego da se vraćam unazad." Upravo o ovome se radi. Tim je pogodio da čitavo zadovoljstvo i sreća moraju doći iz količine i vrednosti, kvaliteta izbora koji imamo.
Danas sve možemo izabrati – obrazovanje, karijeru, religiju, seksualno ponašanje, knjige koje čitamo, muziku, partnere – sve ono što život čini svrsishodnim. Slobodna volja koja se može izjednačiti sa slobodom i izborom i ne postoje jedna bez druge.
Međutim, momci, jeste li svesni šta ste napisali? Pregršt izbora i svako može da radi ono što želi? Jeste li svesni koliko dnevno vremena deca u Gvatemali provedu kopajući po đubretu ne bi li nešto pojeli? O čemu vi to? Da li znate procenat umirućih zajednica u Latinskoj Americi, Aziji ili Africi?
Bravo, vi ste slobodni i to je to. Postoji slučaj psihijatra koji je proveo veći deo svoje karijere u zajednicama koje žive u preistorijskim uslovima. Napravio je studiju o depresiji u takvim zajednicima i zaključio da ona ne samo što se manifestuje drugačije već i čitava zajednica na to drugačije reaguje.
Depresivna osoba bi se povukla u svoju sojenicu i ležala tako melanholična nekoliko meseci ili godina, dok bi čitavo društvo oko nje paradiralo i pazilo je dok joj ne bude bolje. Da li možete to da poredite sa modernim društvom? Džon Horgan kaže da civlizacija iz paleolita ne bi moglo da shvati pojam izbora jer ga oni nikada nisu imali.
Za njih bi to bilo čista apstrakcija. Ne slažemo se. Nisu znali da će postojati Wi-Fi uređaj, u redu, ali da nisu imali nikakav izbor, malo je previše. Njegova tvrdnja ustvari ruši sve ono što se može naći u antropološkoj literaturi i svim studijama primitivnih zajednica. Oni su pre dve hiljade godina živeli u totalno egalitarnom društvu.
Obožavali su svoju jednakost, minimalni politički centralizam i nepostojanje društvenih klasa. Svi su zajedničkim snagama donosili odluke a izvan porodice nije bilo nikoga ko nameće dominaciju.
Kako sloboda, zapravo, vodi u sreću? Prema italijanskom ekonomisti Paolu Vermeu, lična autonomija je ono što nas može učiniti srećima. To znači da ona vrsta slobode koja vodi u sreću je sloboda da se NE ustane u cik zore 5 puta nedeljno, NE brijati se jer morate već zato što vam smeta brada, sloboda da NE morate da se obraćate nekome sa poštovanjem ako smatrate da on to ne zaslužuje – a takođe da imate dovoljno novca da za naredni mesec.
Onda bi značilo da je sloboda koja nas čini srećnima – sloboda iz/od civilizacije.
